Српски народ се много пута у својој историји суочавао са страшним страдањима и пошастима. Зато можда и не чуде овакве изреке које некоме са стране могу деловати морбидно и „ненормално“.
Реч је о изреци познатој у нашим крајевима од давнина која је и данас понекад у употреби у говору, нарочито старијих људи. Каже се: „Носи као чума децу“.
Чума је народни назив за кугу. Реч је о страшној заразној болести која је у прошлости однела стотине хиљада људи широм Европе. У Србији је последња епидемија куге забележена пре више од 160 година.
Прочитајте и:
СТЕПАН ОТКРИВА ТАЈНУ ДУГОВЕЧНОСТИ: Има 105 година и рођен је пре Првог светског рата!
Немајући објашњење за страшну пошаст која их је задесила и која је најбрже односила најслабије – децу, народ је смишљао своја објашњења. У српској митологији, Чума је тако постала ружна баба буљавих очију и рашчупане косе која у црној одећи долази у села. Некада се описује и као невидљива сила, некада у белој одећи, некада сасвим нага. Обожава да се чешља и умива, ужасава се прљавих судова и воли да је људи носе на леђима.
Тамо куда она прође остаје само помор и смрт, а то је казна за људске грехе. Да избегну да је назову правим именом (и тако призову) људи су је еуфемистички звали „кума“ или „тетка“.
Многа су веровања о начину на које Чума убија. Према једном предању, она у кућу долази ноћу са тавана или кроз димњак. Носи земљани лонац са стрелама којима убија своје жртве и зато увече не ваља остављати неопране судове, јер чума кад дође гребе посуђе својим прљавим ноктима и затрује га.
Друга легенда каже да Чума убија прстом тако што дотакне жртву по челу, треће предање каже да може да зарази погледом.
У сваком случају, исход је био исти – тамо куда би чума прошла остајала би само смрт.
Веровало се да Чума не дира домове који су чисти и уредни. Зато су људи, када би чули да је кроз неко село прошла „кума“ чистили своје куће, купали се и на видном месту остављали посуде са водом и сапуном како би и она могла да се умије.