Док је Османова држава била тек мала кнежевина, Балканско полуострво добило је свог првог „потурицу“
Осман Гази, познат и као Отоман био је вођа османских Турака и оснивач Османске династије. Он и династија, која је понела његово име су касније основали и управљали новонасталим Османским царством која ће у каснијим вековима постати једна од највећих сила у светској историји.
Ипак, на самом почетку стварања ове империје, док је Османова држава била тек мала кнежевина, Балканско полуострво добило је свог првог „потурицу“.
Осман је имао јако доброг пријатеља – Михаило Козес био је пореклом Грк и гувернер византијске провинције Кирменкие. Не зна се како су се њих двојица упознали, али Козес је деловао као Османов савезник и дипломатски представник нарочито међу локалним грчким становништвом годинама пре него што је примио ислам. Чак је и учествовао је у рату као савезник на страни Османа и његових људи.
Прочитајте и:
О томе шта је Михаила Козеса навело да промени веру данас постоје контардикторне приче. Могуће је да је то урадио због пријатељства и скоро братске љубави са Османом Газијем. Нешто маштовитији извори помињу да је Козе уснио сан у коме му се јавио глас који му је рекао да то треба да учини.
– Сан паклени окруни Османа, дарова му луну ка’ јабуку – записао је Његош у „Горском вијенцу“ описујући сан Осман-газија у којем му је Алах њему и његовим потомцима обећао читав свет.
У игри су врло вероватно биле и повластице и богатство нуђено свима који би отворено прешли на турску страну.
Како било, Михаило Козес је прешао у ислам 1304. и 1313. године и као муслиман постао је познат под именом Козе Михаило Абдулах. Он је тако постао први важнији хришћанин из Мале Азије који се одметнуо од хришћанства, прихватио ислам и постао „пребег“ или „потурица“.
До освајања Брусе 1326. играо је важну улогу као дипломатски саветник и изасланик Орхан И, сина и наследника Осман И. Одиграо је пресудну улогу у стварању Османске државе.
Потомци Козе Михаила, били су познати под називом Михаоглу и та породица данас се сматра једном од четири најважније из раног периода Османске империје. Нарочито током 15. и 16. века Михаилови потомци сматрани су за неке од најмоћнијих политичких и војних фигура у Отоманском царству у Румелији иако никада нису заузимали највише положаје у држави.