Патријарх српски Порфирије данас је одржао црквену службу – доксологију, у манастиру Јасеновац, где је дошао на позив владике пакрачко-славонског Јована.
Молитви су присуствовали српски члан Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик, градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, председник СНВ Милорад Пуповац, као и владика пакрачко-славонски Јован.
ВЛАДИКА ЈОВАН: „Дошли сте на место неописивог страдања, али и неописивог покајања“
- Овде, у Јасеновцу, месту неописивог страдања, али и неописивог покајања, живи хришћанство. Ви сте данас дошли овде, и то је знак за све нас да је српски патријарх када је изабран дошао у страдалну Банију, да утеши и да помогне, а затим у страдални Јасеновац. Добро нам дошли ваша светости, на ово место, покајања и васкрсења – рекао је владика Јован у поздраву његовој светости.
БЕСЕДА ПАТРИЈАРХА ПОРФИРИЈА
Патријарх Порфирије је поздравио све који су присуствовали молитви, и подсетио да је српска црква са својим архијерејима пролазила свакојаке недаће кроз историју.
- Поставивши мене немоћног, као у овом тренутку последњу карику у ланцу светих архијереја СПЦ, Господ је показао своју промисао. Јер ако је изабрао најслабијег Он показује да је ту међу нама – рекао је патријарх.
Поглавар СПЦ је рекао да је посетио Банију како би несрећном народу послао поруку да је ту, са њима, и да их црква никада неће оставити.
- Имао сам потребу да својим присуством подвучем, на темељима те несреће и недаће, истину и сазнање да не можемо једни без других, и да је човек човеку потребан. Не постоји та недаћа која се не може превазићи, и ићи ћемо заједно ка миру, љубави и заједништву – истакао је патријарх Порфирије.
Његова светост је говорио и о топлом дочеку у Загребу, где је сјајно дочекан од стране народа, и да је то разлог зашто доживљава тај град и земљу као своју земљу.
- Дошао сам у Јасеновац, и много пута сам долазио и служио овде. Кад год бих овде долазио, долазио сам са жељом да се окрепим и душевно оснажим, и да се пред Богом и безбројним мученицима преиспитам: „Има ли шта да сам учинио а да није требало?“ А исто тако сам питао мученике, стојећи овде: „Има ли шта да могу учинити“. И кад год бих добио одговор, трудио сам се да пођем тим путем – казао је поглавар СПЦ.
Он каже да би у Јасеновцу најбоље било да молитвено ћути, зато што је ту увек осећао сузне молитве.
- Зло људско је мало где показало своју нељудску страну као што је то показало овде. Господ је наша највећа мера, и трудимо се да њему дајемо одговор, а не било коме другом. Сваки човек је створен по слици и прилици Божијој, и Јеванђеље није никаква неразумљива наука. Оно свакоме од нас каже да смо сви браћа и да смо сви позвани да будемо браћа – казао је патријарх, и подсетио на мисао оца Јустина да су људи измислили оружје како би ратовали за мир, указавши да је то велики апсурд.
Поглавар СПЦ је рекао да су се они који су овде чинили злочине исписали из сваког народа и не припадају људском роду.
- Осетио сам глас мученика који позива и мене на покајање, али не у овом профаном психолошком смислу, него у оном како га описује Свето писмо. На покајање које значи дати места и дати простора другоме да буде поред тебе. Ми не знамо у потпуности тајну и промисао Божју. Зашто је Бог овде на обали дивне реке Саве, која спаја различите људе и земље, хтео да ово место постане једно од највећих светилишта. И нема веће правде од тога да на овом месту буде светиња, манастир. Да се окупљају монаси и монахиње, они који су призвани да непрестано узносе Богу молитву – казао је патријарх.
Поглавар цркве је истакао да ће често долазити овде да се моли са сестринством манастира, и позвао их да се и оне моле за њега како би сигурним кораком корачао напред.