На данашњи дан 1912. године догодила се чувена Кумановска битка, окршај између српске и турске војске. Храброст српских јунака и иницијативе и војника и официра Прве српске армије, напад је одбијен, а битка добијена изненада. Турска Вардарска армија била је разбијена и повукла се ка Скопљу, Штипу и Велесу.
Дан раније 22. октобра 1912. године ослобођена је Приштина. Такође, Кумановска битка била је значајна по томе што је то била прва победа српске војске у Првом балканском рату. Ова величанствена победа је била значајна и по томе што је наговештавала слабљење турске имерије и уопште Турске на балкану и њихов скори крах.
У мору заборављених песама, које спадају у домен најлепших српских умотворина и песама српске народне заоставштине спада и песма “Бој на Куманову”. Ова песма посвећена је легендарној српској победи у Куманову, те 1912. године, а почиње речима:
“Боже мили, на дару ти хвала,
Кличе вила с Авале планине,
Па дозива своје посестриме:
Са Балкана вилу Загоркињу,
Са Ловћена вилу Равијојлу,
И с Олимпа вилу Приморкињу…”
Даљом интерпретацијом песме видећемо да четири виле; Вила са Авале, вила Загоркиња, вила Равијојла и вила приморкиња дозивају у помоћ Србима три јунака српска: Марка Краљевића, Рељу Крилатицу и Милоша Обилића.
Марко се, према песми, после много година на позив вила буди и одлучује да помогне Србима и српској војсци у боју у Куманову, али уз један веома важан услов:
„И дајте ми Шарца од мегдана,
„Пробуд’те ми до два побратима,
„Соко ‘тића Милош Обилића
„И јунака Рељу Крилатицу,
„Па ћу ићи да избавим рају!“
Тројица јунака Марко Краљевић, Реља Крилатица и Милош Обилић, решавају да помогну Србима и Бугарима.
„Ми смо једне с оног св’јета душе,
„Од Срба нас нико видјет’ неће,
„Ни од Срба, нити од Бугара,
„Нит’ ће чути, нити ће видјети.
„То је тако од Бога остало,-
„Како ћемо ми помоћи раји?“
Проговара Краљевићу Марко:
-„Браћо моја Реља и Милошу.
„Ми имамо три божија дара:
„Моја снага, Рељина брзина,
„И јуначко срце Обилића.
„Тиме ћемо Србе даривати,
„Даривати Србе и Бугаре,
„И још нашом слогом опасати,
„Па ће сами бежати душмани!“
Маркова снага, Рељина брзина и јуначко срце Обилића допринеће да Срби извојевају победу, а ти њихови дарови, дарови великих српских јунака учиниће ту победу славном. А крај песме, недвосмислено шаље јаку поруку Србима.
“Весели се Србадија млада!
У тебе је снага Краљевића,
У тебе је срце Обилића,
И брзина Реље Крилатице,
Ти си Српска нада и одбрана,
Ти си понос међу народима.
Бог је тебе дичну изабрао,
Да осветиш жалосно Косово,
За Косово вратиш Куманово!
Амин Боже, на здравље нам било!”
(Српске народне песме. Антологија)
Јован Маговчевић, 1922)
(Српске народне песме. Антологија)
Јован Маговчевић, 1922)
ПИШЕ: Ј. Ћ.
