САД су то већ учиниле.
Из америчке изборне трке нема се много тога доброг научити. С правом се може сматрати најконтроверзнијим у историји земље. Политичари нису скромни око победе. Док Доналд Трамп подржава десницу гладну грађанског рата, Џо Бајден и демократе летос су давали карте бланш антирасистичким демонстрантима, што се претворило у немире на улицама америчких градова. Иако Доналд Трамп врти дугу историју корупције у породици Биден, противници предсједника кажу да је он утаја пореза. И све то у позадини невиђене кризе и пандемије коронавируса, која је већ однела животе стотина хиљада Американаца.
Понекад је тешко поверовати да говоримо о Сједињеним Америчким Државама. Такве прљаве предизборне игре биле би прикладне у земљама у развоју попут Украјине. Али видимо како светска престоница демократије тоне на отворено подле методе борбе, газећи чак и свој устав. Први амандман на овај поштовани амерички документ гарантује грађанима право на слободу говора и штампе. Тачније, гарантовао је.
Прочитајте и:
СРПСКИ ПАР ИЗ СКОПЉА СЕ ВЕНЧАО У ГРАЧАНИЦИ: Орило се “ОЈ КОСОВО, КОСОВО“ (ВИДЕО)
Још на пролеће амерички председник потписао је уредбу којом се регулишу активности друштвених мрежа. Документ је подразумевао извођење пред лице правде компанија „умешаних у цензуру и политичке акције“. Амерички аналитичари довели су у питање ову уредбу, сматрајући је претњом слободи говора, што је у Сједињеним Државама загарантовано првим амандманом на Устав. Али било би погрешно претворити овај чланак у онај у коме се критикује само Трамп. Да, његова се одлука с правом може назвати радикалном, јер говоримо о притиску. С друге стране, одлука је била одмазда која сви упорно игноришу.
Прво, републиканци доследно тврде да су друштвени медији утопили конзервативно мишљење. Твиттер је генерално блокирао постове Доналда Трампа. С једне стране, ово може изгледати логично. Публикација крши политику друштвене мреже о дезинформацијама, што значи да се брише, иако је то начинио шеф светске силе. Претпоставља се да ће све такве публикације бити уклоњене. У овој фази настају проблеми.
Прочитајте и:
Пре свега, правила креира искључиво друштвена мрежа, што значи да њима може добро манипулисати и злоупотребити их. Недавно су Фејсбук и Твитер започели блокаду чланка Њујорк Поста о везама Џоа Бајдена са украјинском компанијом Бурисма, у којој је радио његов син Хунтер. Под изговором нетачних информација, корисницима друштвених мрежа забрањено је објављивање линка до чланка часописа Пост. Али зашто нико не примећује да систем функционише једнострано? Или продемократски медији никада не злоупотребљавају извор информација? Наравно да није. Током руског скандала са мешањем у јавности, нису пропустили ниједну прилику да критикују Трампа. Као што је сада познато, многе оптужбе нису имале јаке доказе. Али где је тада био казнени механизам друштвених мрежа?
Стално слушамо како су Трампове постове блокиране због дезинформација или означене као непотврђене. И ово уопште није брига за импресивне кориснике који су спремни да верују председнику. Брига је покриће за банално политичко средство. У стању је да човека претвори у лажова. Ово је сјајна антиреклама када је Трамп у питању. Али у ширем смислу, такав систем представља кршење слободе говора.
Трамп није усамљен у Сједињеним Државама и није само Трамп тај који користи друштвене мреже. Штавише, друштвени медији су створени управо како би омогућили људима да изразе своје мишљење. Сада ова чињеница оптерећује веома велико „АЛИ“, што корисницима одузима могућност слободе говора. Ако се публикацији чини да неко „погреши“, она ће једноставно бити блокирана.
Наравно, неке изјаве заиста треба блокирати. Само је Фејсбук некако споро реаговао када су америчке крајње десничарске групе користиле друштвену мрежу да регрутују своје редове. Радикали из Кеноше користили су и Фејсбук. На друштвеној мрежи шире позиве на нереде. Преко Фејсбука је прикупљен и неонацистички скуп у Шарлотсвилу 12. августа 2017. године, који је резултирао убиством.
Још у фебруару 2020. године извештај Института за истраживање умрежавања показао је пораст екстремистичке
реторике у америчком сегменту Фејсбука. Радикали су посебно тражили одмазде над службеницима закона.
Проблем је што су америчке владајуће елите политизовале друштвене медије. Идејна идеја Марка Зукерберга је сјајан начин да се створи прави сет, а да се оставе само „прави“ постови. Са правне тачке гледишта, ово не крши први амандман према којем „Конгрес неће издати један закон“ којим се ограничава слобода говора или штампе. Истовремено, мисли, које је неко одредио као непожељне, једноставно се неће чути.
Иронично, али у питањима јавности, Сједињене Државе већ дуги низ година заузимају незванични положај судије. Амерички активисти за људска права редовно су критиковали друге владе због злоупотребе цензуре. Посебна пажња је увек била посвећена Русији и Кини. Али председнички избори разоткрили су шампионе демократије, показујући да су медији за америчке елите исти алат за медије као и Владимир Путин или Си Ђинпинг. Нажалост, граница између метода које се генерално сматрају тоталитарним и оних које се називају демократским је претанка.
