“Анализом спискова убијених, као и појединим ексхумацијама из гробница жртава револуционарног терора, налажено је више крстова него војних симбола”
Готово да не постоји општина на територији данашње Црне Горе у којој су бачени у јаму, без суда и суђења, они који су означени од стране комуниста као противници – преко припадника Југословенске војске у отаџбини до цивилног становништва.
Међутим, вјероватно и најпознатије стратиште је оно у колашинском лугу на десној обали Таре, када су на Бадњи дан 1942. године партизани починили стравичан злочин.
Том приликом, над тијелима 240 унакажених грађана, разапели су лешину пса на даскама у облику крста. Затим су написали: “Ово је пасје гробље”.
Ништа мањи ужас, страхоту братоубилачког рата и природу комунистичке репресије не представљају јама Свети до, Пребилова јама, јама на Стражици, Голубњача и многе друге.
У језивом злочину страдали су неистомишљеници комунистичког режима, као и невини мјештани који су ликвидирани маљем или из ватреног оружја, а потом су бацани у безданицу.
Анализом спискова убијених, као и појединим ексхумацијама из гробница жртава револуционарног терора, где је налажено више крстова и хришћанских него војних симбола, види се колико су те жртве потицале из различитих друштвено-идеолошких категорија. Али како су их 1945. комунисти све плански означили као „фашисте“, тако и браниоци тековина њихове борбе, неретко заоденути у рухо демократа или европејаца, данас инсистирају на истим одредницама и тако онемогућавају да једном зацеле ране из грађанског рата, да нас историја поучи, као и да сви ово догађаји постану прошлост“.
ИЗВОР: buntcg