Прича о старцу Вукашину није мит, већ истина; такмичење усташа у клању Срба заиста се дешавало; часне сестре јесу тровале српску децу; усташе јесу клале децу и очи им копале пред мајкама; 99% деце млађе од три године није преживело Јасеновац…
Усташе у Независној Држави Хрватској починиле су зверства каква нису виђена никада пре нити после у историји, то како су они мучили и зверски убијали невине људе нормалан људски ум напросто не може да појми!
Прича о старцу Вукашину није мит, већ истина. Такмичења усташа у клању Срба у Јасеновцу заиста су се дешавала. Часне сестре јесу тровале српску децу. Усташе јесу клале децу и очи им копале пред мајкама, а 99 одсто деце млађе од три године није преживело Јасеновац! То су све историјске чињенице које нико и никада неће моћи да избрише и да прикрије ревизионистичким лажима и манипулацијама.
Kрили од Немаца
Чак су и нацистички генерали били запањени ужасима логора Јасеновац. Тако је генерал Фон Хорстенау, Хитлеров изасланик у Загребу, записао у свом личном дневнику за 1942. годину да су усташки логори у НДХ били ‘суштина ужаса’, а Артур Хефнер, официр задужен за транспорт радне снаге у немачки Рајх, написао је 11. новембра 1942 за Јасеновац: ‘Kонцепт логора Јасеновац требало би заправо схватати као комплекс од неколико логора, који су удаљени по неколико километара један од другог, а груписани су око самог Јасеновца. Без обзира на јавну пропаганду, ово је један од најстрашнијих логора, који би се могао поредити једино са Дантеовим Паклом!’
Историчар Стефан Радојковић, секретар Одбора за Јасеновац и сарадник Музеја жртава геноцида у Београду, каже за Информер да о Јасеновцу постоји много наводних ‘митова’ који су заправо страшне истине.
- Kао историчар и неко ко се свакодневно бави овом темом морам да кажем да под истинама заводимо само историјске чињенице које су негде записане. Најбољи пример једне такве истине за коју се дуго веровало да је мит јесте случај старца Вукашина Мандрапе, који је свом кољачу изговорио чувене речи: ‘Само ти, дијете, ради свој посао.’ Од тих речи усташа је одмах потом полудео. Ова прича је истинита и записао ју је психијатар Недељко Зец, коме се исповедио кољач Жиле Фригановић… Што се тиче такмичења у клању, она су такође постојала и нису мит, само што људи погрешно мисле да је то ишло брзо као на траци, неколико секунди по човеку. То је заблуда, јер сваког логораша који се инстинктивно борио за живот морало је да држи бар троје усташа, за то је требало пуно времена и зато су та језива такмичења некада трајала и по 15-20 сати… – прича Радојковић, који наглашава да су усташе у Јасеновцу оргазмички уживале у злочинима!
Прочитајте и:
“ЗАР ОВАКО БРАНИТЕ ОТАЏБИНУ?“ Речи хероја које се деценијама преносе међу српским војницима
- Истина је и да су људи живи бацани у кавезима у Саву, као и да је играна она морбидна игра ‘музичке столице’ коју смо видели у филму ‘Дара из Јасеновца. Такође, сексуални односи и оргије пијаних усташа док гледају клање и бацање логораша у Саву заиста су се догађали. Истина је и да Немци никада нису присуствовали тим злочинима. Они су знали шта усташе раде, али усташе никада нису дозволиле да Немци то виде и увек би сређивали и улепшавали логор када они долазе, а у Јасеновцу су били свега два пута. Имате извештаје које су Немци слали у Берлин. Чак и они су ту признавали да су шокирани усташким злочинима, али и чињеница је да никада нису видели ‘прави Јасеновац’ – каже наш саговорник.
Он је испричао и неке истине које нико у Србији до сада није знао.
- Посебно потресне приче односе се на злочине над децом. Малишани су били смештени у Јастребарском код Загреба и у Јасеновцу, и то је наводно требало да буде дом за незбринуту децу, али су калуђерице својом окрутношћу учиниле да то буде идентично логору и можда још горе. Децу су занемаривали, изгладњивали и примењивали на њима све оне крвничке методе у које људи не могу да поверују. Тровали су их кроз храну или стављањем отрова директно у уста, мешањем млевеног стакла у јело… Опатице су са усташама децу бацале увис, а на бајонете их дочекивали при паду. Истина је и да су децу раздвајали од мајки, а уколико се оне побуне, свирепо би их убијали или су деци жицом копали и вадили очи наочиглед мајки. Имате податак који много тога говори, чак 99 одсто деце млађе од три године није преживело логор.
Опустошена села
Стефан Радојковић нам је открио и неке детаље које већина Срба и дан-данас не зна.
- Мало људи зна да су усташе као горњи лимит за логор Јасеновац ставили цифру од 3.000 логораша. То су сматрали да могу да контролишу и хране и то им је било доста за функционисање фабрика коже, ланаца и циглане. Сви који су били преко овог броја су моментално убијани. Такође, наш народ није свестан једне велике истине, а то је да колико год је Јасеновац био „фабрика смрти“, у њему је убијена тек трећина Срба од укупног броја који је побијен у целој НДХ. Уз то, као народ не знамо и да највећи злочини нису вршени у Јасеновцу, него у козарским селима где су Срби потпуно истребљивани тако што су свирепо убијани на кућном прагу, деца буквално у колевкама. Само у неколико дана, 1942. године, усташе су у три села побиле више од 2.500 Срба, ишли су на то да у потпуности истребе становништво све до једног човека, жене или детета. Историјска чињеница јесте и да су се Италијани запрепастили када су видели шта је остало иза усташа у српским селима у Далмацији и Херцеговини. Након тога, они су моментално реокупирали ту територију од НДХ и затворили логор Јадовно, али су усташе зато брже-боље отвориле Јасеновац – навео је Радојковић.
Спорења о броју жртава Јасеновца
Број жртава Јасеновца никада није тачно утврђен. Логорска архива је два пута уништавана (1943. и 1945. године). Земаљска комисија Хрватске, основана 1945, констатовала је у извештају Међународном војном суду у Нирнбергу да је број жртава између 500.000 и 600.000 Срба, Јевреја и Рома.
Немачки генерали давали су веома различите и стога непоуздане податке о броју убијених Срба у НДХ.
Државна комисија Југославије проценила је број жртава на око 600.000, док израелски центар „Јад-Вашем“ наводи бројку од 700.000 жртава геноцида у логору.
Центар „Симон Визентал“ у Лос Анђелесу процењује да је у Јасеновцу убијено око 600.000 Срба, Јевреја, Рома и хрватских антифашиста.
У књизи „Беспућа повијесне збиљности“ бивши хрватски председник Фрањо Туђман тврдио је да је у Јасеновцу убијено 30.000 до 40.000 Срба, 30.000 Јевреја, као и 10.000 хрватских антифашиста, док је југословенски историчар и Титов биограф Владимир Дедијер проценио број жртава Јасеновца на 700.000 до 1,2 милиона.
Топола ужаса
Топола ужаса је назив за дрво тополе које се налазило у селу Доња Градина, у саставу усташког логора Доња Градина, где су усташе вршиле масовне покоље Срба, Јевреја, Рома и осталих логораша.
Ово сасушено дрво представља један од најстрашнијих симбола Доње Градине и Јасеновца. Под тополом и на њој логораши су мучени и убијани на најсвирепије начине, због чега су логораши то дрво назвали ‘топола ужаса’.
У крошњи дрвета и по његовом моћном деблу пречника 2,10 метара нађени су ланци и посебно ковани клинови за мучење жртава.
Они који су били закуцавани ексерима за дрвеће остављани су да умиру полако више дана. Прислонили би их уз чувене „тополе смрти“, па су им кроз грудни кош и кроз ноге забијали клинове. Посве иструлело дрво срушило се 1978. Сачуване су гране и остаци забијених клинова који и данас сведоче о монструозним злочинима усташа.