Рудолф Арчибалд Рајс: Швајцарац, који се истакао радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата, код нас познат и по својој књизи Чујте Срби у којој на мудар и племенит начин хвали, али и критикује Србе и српски народ.
Овако је о Србима говорио Арчибалд Рајс:
- Најбољи начин да брзо постанеш богат је да постанеш министар
2. Немојте дозволити да ваша лепа душа пропадне у ђубрету. Ја верујем у будућност вашег народа. Дух Косова, Карађорђа, Куманова и Кајмакчалана поново ће се пробудити. Мора се, међутим, брзо пробудити. Судбина вам је у властитим рукама: блистава будућност или поново ропство.
3. Истинску демократију ће сигурно много боље обезбеђивати савет од 25 најмудријих људи нације, него Скупштина коју је напунило 300 неких лудака, скоројевића, мутивода, себичњака и подмићивача, за које је почетак и крај демократије у њиховој личности.
4. Попови вам нису били нити јесу црквени људи, већ ватрени родољуби са свим врлинама и манама вашег народа.
5. Тај човек (Никола Пашић) је, јавно признајем, много учинио за вашу земљу. Сигурно је један од оних ваших државника који су највише учинили. Међутим, он је то учинио зато што су му се лични интереси поклапали са интересима земље. Да су му интереси били супротни, он би своју велику интелигенцију — у великом делу саткану од лукавства и спонтане интуиције — користио против вас.
Прочитајте и:
Писмо брату погинулом у Великом рату – речи од којих ће вам поћи суза низ образ!
6. Колико сте само личних и, још горе, колико сте губитака по своју земљу поднели због тог олаког дангубљења!
Арчибалд Рајс је пратио српску војску кроз Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом умарширао у ослобођени Београд, новембра 1918. године.
Почасни грађанин града Крупња постао је 1926. године, а те исте године га је југословенски министар и генерал Душан Трифуновић прогласио почасним капетаном И класе војске Краљевине Срба Хрвата и Словенаца.
Заволео је српског војника- сељака и српски народ и до краја живота је остао у Србији. Умро је 8. августа 1929. године у Београду, сахрањен је на топчидерском гробљу, док је, по његовој жељи, његово срце однето у урни на Кајмакчалан где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта. На урни је писало:
Овде у овој урни на, врху Кајмакчалана
златно срце спава,
Пријатељ Срба из најтежих дана
Јунак Правде, Истине и Права
Швајцарца Рајса, ком’ нек је слава.
