У време рата између Византије и Самуиловог царства на простору Дукље владао је Јован Владимир (1000-1016)
Иако је у почетку био у савезништву са Византијом, након што је његова триторија освојена од стране цара Самуила (1010), а он утамничен, био је приморан да мења савезника и постане Самуилов вазал, оженивши се његовом ћерком.
Према народном, романтизованом предању, Самуилова ћерка Косара заљубила се у младог и лепог утамниченог владара Дукље, па је измолила оца да се уда за њега. Цар је дао Косару за жену Владимиру, а затим свог новопеченог зета вратио на дукљански престо да влада као његов вазал.
Прочитајте и:
„Руска војска је ишла да победи или погине“: бивши командант руских ВДВ снага о маршу на Слатину ’99
У ставрности, ово је био брак из интереса. Решивши на овај начин питање Дукље, цар се могао боље концентрисати на Македонију и Тесалију, где је било главно жариште сукоба са Византијом.
Како било, након ослобођења Владимир се вратио на престо, а са собом је довео и краљицу. Он и Косара су живели у складом браку, али нису имали деце.
У народу Владимир је остао упамћен као врло побожан и мирољубив владар, који није учествовао у ратним походима свога таста.
Након византијског освајања територије цара Самуила 1014. године и његове смрти, на престо царства долази Јован Владислав, синовац цара Самуила.
Кнез Дукље, Владимир, на превару је убијен 22. маја 1016. године. Одрубљена му је глава испред једне цркве у Преспи, где је и сахрањен.
Недуго потом признат је за свеца и мученика и тако је постао први српски светац.