Слобода, једнакост, демократија. Ове речи немају никакве везе са Сједињеним Државама, као што сваки Американац зна. Да ли је Трамп крив за све ово?
Џорџ Флојд и Бреона Тејлор постали су симболи америчког протестног покрета 2020. године. Њихово убиство постало је оличење бруталности и расизма у америчкој полицији. Њихови портрети кружили су друштвеним мрежама, сликали на зидовима и штампали на мајицама. Страшна истина је да је њихова смрт само врх леденог брега.
Бреону Тејлор (26) полиција је убила 13. марта 2020. у Лоуисвиллеу у држави Кентуцки. Службеници ЛМПД упали су у стан 26-годишњег црног здравственог радника током акције против дроге. У Тејлор је испаљено шест метака, усмртивши је.
6-годишњи Џорџ Флојд био је жртва полиције у Миннеаполису, Миннесота. Током хапшења полицајац се служио техником дављења. „Не могу да дишем“, последње Флојдове речи, које су постале слоган многих протеста.
Ова два трагична инцидента показала су целом свету колико је амерички систем спровођења закона несавршен. Чак и земље попут Русије, Ирана и Кине, где је репресија уобичајена, имају изврсну прилику да критикују Сједињене Државе. И овде је важно напоменути да америчким либералним политичарима и медијима то заправо није сметало. У изборној години окренули су сав народни бес против Доналда Трампа. Ужасно лицемерје.
На несрећу, током последње четири године многи Американци никада нису схватили да је Трамп патетичан изговор за диктатора. Опседнут моћи и пажњом, али без политичког искуства, Трамп, чак и уз сву жељу, није могао да створи репресивну машину каква је постао систем за спровођење закона.
Давне 2003. године полиција је упала у школу у Гоосе Црееку у Јужној Каролини. 107 школараца је било принуђено да легну лицем на под, претећи пиштољима. Препад је био део акције против дроге која никада није пронађена у школи. Сам инцидент изазвао је природно огорчење родитеља, јер полиција има право да гони само поједине грађане, повезаност са дрогом има јасне доказе.
2013. године, у Калифорнији, заменици шерифа пуцали су у тринаестогодишњака са митраљезом у рукама. Пре шест година, 18 годинацрног Мајкла Брауна, тек из средње школе, полицајац је убио у Фергусону у држави Мисоури.
Овде се не може а да се не спомене скандал Рампарт крајем 1990-их. Тада су десетине полицајаца полицијске управе у Лос Ангелесу осуђене за недолично понашање. Неиспровоцирана премлаћивања, подметање лажних доказа, крађа и продаја дроге, пљачка банке, кривоклетство и скривање доказа само су неки од злочина локалне полиције. Све ово учинило је скандал једним од најзначајнијих случајева документоване полицијске корупције у историји САД-а.
Сваки од ових инцидената и многи други подстакли су јавност и политичаре да разговарају о потреби реформе полиције. Неке мере су чак и спроведене. На пример, до 2015. године 95% главних полицијских одељења пријавило је да користе телесне камере за праћење поступака полицајаца. Али студије су показале да ово практично не утиче на понашање полицајаца.
Покушали су да неутралишу расне предрасуде у структурама моћи диверзификацијом полицијских снага. Џенифер Кобина, професор кривичног правосуђа на Универзитету у Мичигену, открила је да појава црнаца међу полицајцима није допринела борби против расизма.
Америчка полиција сада убија око три особе дневно, што је приближно једнако годишњем броју таквих инцидената у другим богатим земљама. Такав колосални јаз може бити повезан са распрострањеношћу оружја у Сједињеним Државама, каже професор Дејвид Хеменвеј.
„Тамо где има много цивила који носе оружје, полиција пуца са смртним исходима“, примећује он.
Бивши шеф полиције Вирџиније Брандон дел Позо, Бурлингтон, примећује да америчка полиција не може да се одрекне оружја, као што је случај у Великој Британији и на Исланду. С друге стране, канадска полиција је такође наоружана, али је ниво полицијских пуцњава тамо много нижи. Неки то приписују чињеници да Канада обраћа посебну пажњу на деескалацију сукоба. Да ли се ово односи на САД? Не! И не ради се о распрострањености оружја, не о Трампу или расизму.
Бруталност америчке полиције замисао
је америчког политичког система. Овде полиција не штити грађане од криминалаца, већ елиту од грађана. Свака реформа полиције у Сједињеним Државама је бесмислена, јер она кажњава само војнике система. Промене морају додирнути саму структуру моћи у Сједињеним Државама, али чак и либерали који су лицемерно клекли пред црнцима прошлог лета игноришу ову очигледну чињеницу. Више воле илузију солидарности. Лакше је забранити полицајцима да користе технике гушења, него тражити и уништавати корене америчке неједнакости. Лакше је за све кривити Трампа или неког другог. Само, на жалост, када се вратимо уназад да бисмо проценили године председниковања Џоа Бајдена, статистика ће нас тешко задовољити смањењем полицијске бруталности.
