Немци и Срби су историјски дубоко везани, чак и дубље него што то било ко у Београду или Берлину може и да замисли.
Да где има дима ту је и ватра потврђује чак и древни споменик културе који је под заштитом УНЕСКА у Дрездену где улаз у чувену катедралу чувају два војника од којих један на штиту носи српски грб!
Прочитајте и:
Наиме на чувеној катедрали у Дрездену, граду који крије многе тајне и који је преживео многе ратове и културе, крије се најбоље чувана тајна о којој Немци неће пуно да причају.
На самом улазу у катедралу “Провидебтле мемор” налазе се два кипа, која представљају стражаре и чуваре града Дрездена (то ће вам рећи сваки туристички водич, приликом обиласка овог града). Ипак оно што вам неће нико рећи, а неће вам ни показати, то је да се на штиту једног од стражара Дрездена налази српски грб (четри слова С исписана ћирилицом).
Уколико сами угледате овај грб сви ће вам само одмахнути руком и рећи то је био неки њихов симбол.
Повезаност Срба и Немаца покушали су да докажу многи учени људи и историчари, али кренимо редом:
У књизи „Германија“ (лат. Germania), романског сенатора и историчара Публиус Корнелиус Тацитус (56-117. г. н. ере), тј. на лат. Publius (или Gaius) Cornelius Tacitus, стоје следеће његове речи:
„Сада треба рећи нешто о Свебима (читај Срби). Свеби нису, као Кати или Тенктери, једно једино племе. Они заузимају већу половину све германске земље, али се деле на различита племена, која се различито зову, и ако сва имају једно заједничко име Свеби. Њих је лако познати, јер зачешљавају косу унатраг и праве од ње чвор. По томе се разликују Свеби од осталих Германаца и по томе се код Свеба, разликују слободни од робова. Овакав обичај може се наћи и код других племена, било зато што су Свебима сродни, …“.
Немац Јирген Шпанут, истражујући немачку историју, открива српска гробља на тлу Шпаније, Немачке, Португалије и Бретање од 3.000 година пре Христа.
Француски археолог Морле назвао је то писмо азбука Глозел, а Јирген Шпанут наводи: “Они који су измислили ово писмо су поставили камен темељац наше цивилизације”. Он мисли да се ради о Филистинцима, а по упоредби са насом ћирилицом произлази да се ради о Србима.
Лужички Срби за себе кажу да су они из балканске Србије, што потврђују немачки историчари Сетген (Schoettgen) и Крајсих (Kreysig), узимајући за основ иста имена људи, река, планина и других географских појмова.
Сад сами просудите, има ли овде нечега или су ово само нагађања…