Закон о слободи вероисповести узбуркао је духове у Црној Гори и изазвао оштро противљење Српске православне цркве, као и бројних грађана Црне Горе.
У јавности се воде велике полемике око овог закона, које су углавном усмерене на имовину, али, ако се прочитају најспорнији чланови овог закона, може се уочити да Влада Црне Горе не само да жели да отме храмове СПЦ изграђене пре 1918, него превдиђа ни да се сама црква у Црној Гори не може звати српска.
Прочитајте и:
Овде наводимо одредбе закона којима Влада Црне Горе има намеру да постане фактички власник свих епархија СПЦ у Црној Гори, а који је објављен на Фејсбук профилу, заједно са додатним појашњењима.
Члан 4: „…Пре именовања највиших верских великодостојника верска заједница о томе на поверљив начин обавештава Владу Црне Горе“ – верске заједнице ће морати да обавештавају Владу Црне Горе о именовању својих верских великодостојника. То је наравно кршење свих могућих закона из те области. Чак и трафике имају већу аутономију јер не морају да обавештавају Владу о својим запосленима.
Члан 6: „Добра која представљају културну баштину Црне Горе не могу се отуђити или изнети из државе без сагласности Владе Црне Горе“ – државни органи ће моћи да прогласе „државном културном баштином“ сву имовину верских заједница, па ће рецимо бити немогуће померати Мошти Св. Василија а да то не дозволе државни органи.
Члан 7: „Забрањена је злоупотреба верских осећаја у политичке сврхе“ – државни органи ће моћи да казне са 20.000 ЕУР верске заједнице ако та заједница буде упућивала на неке неправде. Једноставно ће то прогласити „мешањем у политички живот“, што је ДПС до сада већ радио. Тиме би верске заједнице имале мање права од новинара, медија, НВО организација, …исл.
Члан 11: „Сједиште вјерске заједнице која је регистрована и дјелује у Црној Гори МОРА бити у Црној Гори“ – то значи да не постоји више ни Римокатоличка црква, ни Исламска заједница, ни Српска православна црква! Једноставно, центри тих заједница су изван Црне Горе. Самим тим, Влада Црне Горе уводи правни преседан на глобалном нивоу, нешто незапамћено у новијој историји! Можете ли да замислите назив Црногорска римокатоличка црква или Црногорска регистрована православна Црква? (ову другу већ имамо).
Члан 15; „Верска заједница може да се региструје ако има најмање 50 верника“ – то значи да ће Српска православна црква бити изједначена са НВО организацијама. Скупите 50 познаника и оснујете верску заједницу која ће имати ИСТА права као неко ко траје већ 800 година! Срамно…
Члан 16: „Назив вјерске заједнице не смије садржати назив неке друге државе и њена обележја“ – то значи да ће Српска православна Црква морати да избрише ово „српска“ из свих својих докумената. Неки од тих докумената су старији од државе Црне Горе (формално-правно је Црна Гора први Устав донела 1905. године). Такође, Римокатоличка црква ће морати да брише све називе и документа која слове на „Римокатоличка“ јер је то назив друге државе.
Члан 21: „Државни орган дужан је да без одлагања код надлежног Суда иницира поступак за забрану дјеловања верске заједнице“ – држава ће имати право да ујине Српску православну Цркву, ако одлучи да је то у њеном интересу. Најопаснији члан овог закона. Да су овај Закон имали 1991. године Исламска заједница сад не би постојала.
Члан 24: „…имовина верске заједнице постаје државна имовина“ – долазимо до суштине овог Закона! Кад ДПС одлучи да укине Српску православну цркву, или друге верске заједнице које посједују имовину, моћи ће да располаже њиховом имовином. Оно што су генерације и генерације верника остављале својој Цркви и вјерским заједницама послужиће ДПС-у за отплате дугова, за гаранције на кредите њиховим кумовима, пријатељима и браћи. А може послужити и као гаранција за кредит који смо узели за пут Бар – Бољари. Схватате ли суштину Закона? Морамо ли да објашњавамо?
Члан 33: „Изградња, адаптација и и реконструкција вјерских објеката може се изводити само уз надзор надлежног органа државне управе“ – то значи да ће требати одобрење да се изгради манастир или црква, да се окречи или постави звоно. Све то ће надзирати државни органи и убирати „плодове“ те изградње. Пошто знате колика корупција влада у том сектору, јасно вам је шта ће да се деси да би извадили дозволу за тако нешто.
Члан 52: „Сви верски објекти за које се утврди да су изграђени заједничким улагањем грађана до 1. Децембра 1918. године, државна су својина!“ – Ово значи да су Острог, Цетињски манастир, катедрала Св. Трипуна, Црква Госпе од Шкрпјела, Црква Св. Луке, Манастир Морача,…- од дана усвајања овог Закона у државном власништву Држава ће моћи да их прода, изнајми, „валоризује“ или једноставно – сруши! Имаће формално-правни разлог за то.
Сад знате ШТА БРАНИТЕ! Не постоји разлог да кажете да „нисте знали“ или „несмо имали времена“ кад будемо бранили Манастире, Цркве или Джамије. Овај Закон је директно усмерен против Српске православне цркве, али ће погодити све људе који верују. Овим законом се укида вера, она постаје само административни и комерцијални појам, наведено је уобјави, уз коментар да овакав закон није никаква „слобода“.