Српску историју су потресала бурна дешавања, а ветрови времена премештали су престоницу са једног на друго место. У наставку прочитајте који су градови били престоница српске државе, од Дестиника, чији се трагови једва назиру, па све до Смедерева, које и даље поносно чува обрисе некадашњег главног града.
Дестиник – најстарија позната престоница Србије, налази се у Рашкој, на северној падини брда Клик, између Пријепоља и Сјенице. Као српска престоница се помиње први пут у спису „О управљању Царством“ византијског цара Константина Порфирогенита. Сматра се да је овај град постојао барем два века пре Немањића, а затим је уништен и напуштен у 10. веку, у време бугарске експанзије.
У наредна два века престоница је премештена на јадранску обалу. Главни град је првобитно био Котор, после тога Стон на Пељешцу, да би се на крају преселио у Скадар.
Рас – био је престоница српске области која је по њој названа Рашка. Крајем XИИ и током XИИИ века Рас постаје политички и културни центар српске државе и престоница првих владара из династије Немањића. Положај Раса није у потпуности утврђен, али се сматра да је у питању локалитет Градина, који је спаљен 1242, а налазио се у близини данашњег Новог Пазара.
Прочитајте и:
Ниш – Велики жупан Стефан Немања је у периоду1183.-1191. владао из Ниша. За време Трећег крсташког похода ту се срео са немачким царом Фридрихом И Барбаросом.
Од времена Стефана Немање и почетка ширења Рашке, махом ка југоистоку, Рас губи свој дотадашњи значај. Држава Немањића у то доба нема сталну престоницу, већ се њено седиште налази тамо где и тренутни краљ, обично у неком од двораца као што су Пауни, Неродимља, Сврчин, Штимље, Призрен и Скопље.
Београд – је био престоница државе краља Драгутина. Драгутиново краљевство је називано сремском краљевином, док је Краљевина Србија термин који се везује за његовог брата Милутина, који је за своју престоницу изабрао Скопље.
Скопље – Постало је престоница за време краља Милутина, а током владавине Стефана Душана игра веома битну улогу као престоница Српског царства у којој је сам Душан овенчан за цара Срба и Грка 1346. године и прогласио свој законик 1349. године.
Прочитајте и:
ЗАМЕНИО МАНТИЈУ ЗА КУБУРУ И САБЉУ: Да ли сте чули за великог српског јунака Петра Јагодића “Куриџу“?
Призрен – је био једна од престоница Српског царства у којој је постојао царски дворац. Путници из тог доба га називају царским градом и царском престонисом, док се у народној епској поезији помиње као српски Цариград.
Сер – налази се у данашњој Грчкој, на 70 километара од Солуна. То је град у коме се налазио царски дворац и место где је Душан допунио свој Законик 1354.
Прилеп – је био престоница краљева Србије из породице Мрњавчевића, прво Вукашина, а потом и његовог сина Марка, а по доласку Хребељановића на власт, престоница се сели у Крушевац.
Крушевац – био престоница кнежевине Србије током владавине кнежева из породице Хребељановића, прво Лазара, а потом и његовог сина Стефана. Први пут се помиње у једној Лазаревој повељи из 1387. године, која је издата „у славноме граду господства ми Крушевцу“.
Београд – Лазарев син Стефан приморан је да престоницу пресели у Београд, који је обнављао претходне три године. Под деспотом Стефаном Лазаревићем Београд је територијално, економски и културно нагло растао, паралелно повећавајући и број становника.
Смедерево – последња средњовековна престоница и престоница деспотовине Србије под Бранковићима. Подигао га је деспот Ђурађ. Након смрти Стефана Лазаревића, деспот Ђурађ Бранковић није могао да остане у Београду, који су преузели Мађари, па је саградио нову престоницу у Смедереву.