Ратибор Јовановић из Крагујевца један је од неколико преживелих немачких таоца који је успео да побегне са стрељања 21. октобра 1941. године у крагујевачким Шумарицама. Становао је до своје смрти почетком овог века, са својом породицом у једној бараци Старе радничке колоније у Крагујевцу, али никада није позван на комеморацију 21. октобра у Шумарице. Био је избрисан вољом нове власти са списка преживелих шумаричко стрељање. Ево и због чега.
Ратибор је био у групи везаних таоца које су Немци гонили испред свог моторизованог батаљона од Крагујевца према Г. Милановцу. Затрпавали су рукама прокопе на друму како би батаљон прошао, али је Ратибор после рата сведочио да су Немце на овом путу нападали четници, и да партизана нигде није било у време борби.
Септембра месеца 1944. године, на позив Краља Петра пришао је партизанима, али није хтео да полаже нову, партизанску заклетву. Поручник пилот Миленко Јовановић је рекао да се заклео Краљу и Отаџбини, и тиме је запечатио обе судбине, своју и свога брата Ратибора који је убрзо добио отказ са посла, и који је до краја живота са собом носио братовљеву официрску слику.
Принцип/Медији