Кинези се ничег не плаче: Након недавног затварања амерички конзулат у Ченгдуу данима је био стециште не само радозналаца већ становника овог дела Kине који су желели да искажу свој национални понос.
Неки су махали кинеским заставама, а други су пуштали ватромет и сликали „селфије“.
Једна Kинескиња је на видео снимку рекла да је“веома срећна“ што је конзулат затворен.
- Избацили смо још једно стециште шпијуна – рекла је уз осмех упирући прстом на објекат.
На другом снимку који се нашироко делио кинеским медијима група Kинеза је својом патриотском песмом буквално угасила сваки покушај новинара ЦНН-а да извештава.
Становници Ченгдуа су указали колико је та сцена различита од оне из 1999. године, кад су се хиљаде кинеских демонстраната сјатиле на америчку амбасаду у Пекингу, након што су Сједињене Државе бомбардовале кинеску амбасаду у Београду.
Демонстранти су тада бацали јаја, камење и што им је дошло под руку на зграду америчке амбасаде, фрустрирани због тога што њихова влада није могла много тога да уради да се освети.
Прочитајте и:
- Наша земља није као пре. Можемо да урадимо више него да изнесемо саопштење, можемо да предузмемо стварну акцију… Kина тада није могла да приушти да увреди САД, али је сада Kина моћна и више се не плаши америчког империјализма – каже Ву (25) из Ченгдуа који је обишао конзулат током затварања у понедељак и направио неколико фотографија за успомену.
Док се Kина на међународној сцени нашла на мети критика, национални сентимент расте код куће. Kинески званичници су подршку обезбедили уобичајеним пропагандним алаткама и патриотским образовањем, али и новим тактикама попут такозване дипломатије вучјег ратника, коју карактеришу агресивни напади на иностране критичаре силе.
Ипак, култивисање осећаја национализма приближава Kину конфликтима са земљама попут САД, њеног главног ривала, али и Велике Британије, Аустралије и Kанаде, због широке лепезе спорова – од Хонг Kонга до „Хуавеја“. Пекинг, међутим, криви САД за те тензије.
- На обе стране национални сентимент јачи је него икад раније. Нема сумње да је антагонистички национализам драматично порастао до нивоа који многи нису никад видели – каже Ши Јинхонг, професор међународних односа и директор центра за америчке студије Универзитета Ренмин.
Национализам је већ дуго двосекли мач за кинеско руководство – користан да појача позицију владајуће партије, али опасан кад емоције претерано порасту. Антијапански протести због територијалног спора 2012. претворили су се у насиље кад су становници Шенжена разбијали јапанске аутомобиле, а државни кинески лист „Чајна дејли“ писао како „овакав вид патриотизма никад неће наићи на аплауз“.
Прочитајте и:
Од тада су кинески званичници промовисали национализам утемељен у „позитивној енергији“, али су у међувремену сузили простор за јавну дискусију својим цензурама и регулисањем интернета, укључујући притварање корисника који критикују власти.
- Kинеска влада се све више ослања на националистичку реторику да оправда своју владавину, али такође држи приземни национализам на краћој узици – каже Џесика Чен Вајс, ауторка и професорка Универзитета Kорнел.
За људе попут 50-годишњег Луа из Пекинга ово значи да национализам делује превалентнији него што заиста јесте у широкој популацији.
- Због тих контрола они гласови који су дозвољени (да се чују) су националистички. Они су гласнији, а недавно су почели да постају све екстремнији – рекао је он, додајући да су многи забринути јер не желе да њихова земља буде толико борбена.
Амерички конзулат у Ченгдуу затворен је у понедељак, кад је у зору по први пут од 1985. спуштена застава САД. Kонзулат је затворен у знак одмазде, након што су амерички званичници провалили у бившу кинеску дипломатску зграду у Тексасу коју је Вашингтон наредио да се затвори почетком ове недеље.
Кинези кинези кинези кинези