Венчање краља Александра са румунском принцезом Маријом био је, тог јунског дана 1922. био је светски догађај број један.
Европа, тек на путу опоравка од страшног рата, чезнула је за нормалношћу и опоравком, па је на свадбу гледано као на први корак ка успостављању стабилности и просперитета. Зато и не чуди што су своје представнике на овај догађај у Београд послале и најудаљеније земље света. Ипак, делегацији једних српских комшија, било је забрањено да дође.
Када је брак између краља Александра Карађорђевића и принцезе Марије уговорен, београдски званичници су се бацили на спремање венчања и уређење града. Организација је поверена нашем прослављеном комедиографу Браниславу Нушићу, тада управнику Уметничког одсека Министарства просвете.
Свадба је заказана за 8. јун 1922. и то у релативно кратком року, а било је потребно све спремити за долазак великог броја страних званица. Осећала се и блага хистерија, нарочито међу онима убеђеним да ће страним гостима, навиклим на раскош, у Београду нешто недостајати.
Прочитајте и:
Само неколико дана пре свадбе сва је штампа брујала да у Београду неће бити довољно бензина за све госте на свадби, а ни хране за магарце који су коришћени за вучу. Хроничари бележе да је Нушић “убедио надлежне да без бензина неће бити ни свадбе, па нека они виде шта ће, и да је издејствовао да Министарство вера наложи калуђерима манастира у Раковици да допусте да се сече грање, да магарци не липсају…“
Како се свадба ближила, Београд је врвио као у кошници. Забележено је да је преставник Португала стигао три дана пре него што је најавио и да за њега једноставно ни у једном београдском хотелу није било места!
Он се онда, с гомилом пртљага, сместио пред најлуксузнији хотел “Српски краљ” и ту, на сунцу, заспао. Кад је то чуо Нушић, лично је ургирао да се човеку нађе смештај јер је овај дошао да у име португалске владе буде гост на свадби, али и да после свечаности отвори дипломатско представништво.
Биланс је на крају деловао скоро нестварно – 24 сата уочи венчања у Београд је допутовало више од 20.000 људи!
На краљевску свадбу у Београду своје изасланике послале су многе државе. Представнике су послали чак и Персија, па и далеки Јапан, а допутовао је и гост из Аустрије, са којом је до пре четири године Србија ратовала.
Једини којима је био забрањен долазак били су Бугари – сећање на злочине које је над Србима починила ова војска током Првог светског рата било је још увек сувише свеже и очигледно јаче од дипломатске етикеције.
