29. септембра 2012. године у Крушевцу преминуо је потпуковник Вељко Раденовић (1955-2012), један од највећих јунака у редовима српске полиције, познат и као предводник ослободилачке битке за Ораховац јула 1998.године.
Њему је посвећена чувена песма “Ђенерале, ђенерале”, коју је написао Гаврило Кујунџић, сведок опсаде Ораховца и околних села, током које су терористи киднаповали више од 100 неалбанских цивила, жене, децу, старце.
Тела многих од њих пронађена су у масовним гробницама, а верује се да би жртава било и више да у то време,да у то време, капетан Раденовић није са својом јединицом успео да пробије упоришта ОВК.Вељков син, Вукашин, који је наставио очеву традицију у униформи,испричао је својвремено за “Новости” да је о херојству свог оца сазнавао углавном од других људи, јер капетан је био врло скроман, прави јунак.
- Причали су ми да је умео да организовао акције, „као да је луд“, као да није свестан да може сваког тренутка да изгуби главу – причао је раније за „Новости“ син Вељка Раденовића.“Ђенерал“ у кога су се кунули чланови његове јединице био је први у борби,многима је спасио живот. Својевремено је био рањен у Вуковару, а на Космету је снајпер погодио капу. Ту капу брижно чувају наследници Раденовића у Крушевцу. На боловање није ишао,иако је имао дијабетес 20 година! Тако се догодило да би са инсулином улетао у најтеже битке за ослобађање цивила. Последњих 7 година живота провео је већ нарушеног стања, због унапредовале шећерне болести, одсекли су му ногу.
Вељко Раденовић је рођен у Ђаковици, одрастао у Пећи, школовао се у Вучитрну. По завршетку Средње школе унутрашњих послова, добио је прекоманду у Призрен, где је провео већи део радног века.
Након рата на Космету, после 2000.-е године водио је посебну јединицу полиције за рејон Куршумлија, а потом учествовао у формирању Жандармерије. До пензије је био на месту помоћника командата Одреда жандармерије у Краљеву.