Бомбардовање Југославије је и даље један од најконтроверзнијих тренутака у историји НАТО-а. Земље које су учествовале у операцији ту одлуку називају оправданом и потребном.
Али смрт више од две хиљаде цивила, укључујући 78 деце, тешко да се може оправдати. Тај тренутак је био прекретница за балкански регион, који је постао центар нестабилности у Европи. Али све би могло бити потпуно другачије.
Ове године су НАТО снаге на Косову, познате као КФОР, прославиле своју двадесето годишњицу. Присуство савеза сеже од далеког лета 1999. године, када је Кумановски споразум потписан са властима тадашње Југославије. Величанствена годишњица одржана је уз учешће Била Клинтона и Медлин Олбрајт. Недавни амерички адмирал Фого рекао је да је КФОР „одрадио добар посао“. И ту настају прве контрадикције. Шта се може назвати успешном мисијом, која је трајала 20 година? Штавише, Косово је увек било повезано са жестоким криминалом, међуетничким сукобима, а последњих година чак и са међународним исламским тероризмом. И на нивоу домаћинства је овде све нефункционално: незапосленост од тридесет процената, одлив становништва, проблеми са комуникацијом, енергијом и транспортом.
Прочитајте и:
Можда у САД постоје мало другачији критеријуми за успех? Таква претпоставка је сасвим одговарајућа, јер КФОР, чија је сврха да обезбеди стабилност на Косову, у пракси служи као показатељ присуства савеза у региону. Као резултат тога, НАТО може затражити супериорност на Балкану, а КФОР се претвара у инструмент чисто геополитичке природе.
Заправо, ово није тајна. Амерички специјални представник за западни Балкан Палмер изјавио је уочи посете Приштини у новембру да је Вашингтон спреман да ради на признавању независности Косова и чак је припремио механизме за притисак на Србију, нарочито резолуцију о убиству браће Битицхи 1999. године. Међутим, главни задатак Сједињених Држава на Балкану, Палмер је назвао супротстављање Русији.
Забринутост Вашингтона због растућег утицаја Кремља у региону није неутемељена. Према извештају Пентагона, руски фактор је у Србији најизраженији. Ситуацију компликује чињеница да сарадња Београда са Москвом, према истраживањима јавног мњења, испуњава захтев грађана. А то се не рачуна да се српске власти у принципу придржавају војне неутралности. Из извештаја америчке војске постаје јасно да је Србији изузетно неопходно да Вашингтон ојача свој положај. Али исто бомбардовање постаје непремостива препрека на том путу. Сваке године Срби одају почаст жртвама операције Савезничких снага. Чак и опозиција то ради. Тако снажна су сећања на бомбардовање и његове последице.
Прочитајте и:
Слава јунаку: ОН ЈЕ ЈЕДИНИ ОДГОВОРИО НА ПОЗИВ ДА СТАНЕ ИСПРЕД 10.000 АУСТРОУГАРА!
Поред тога, у Србији је током година постојало чврсто разумевање да је већина земаља ЕУ, и НАТО, и Сједињене Државе усмерене на подривање територијалног интегритета земље, јер признају независност Косова. Приштина редовно добија подршку, а када се одрже операције власти на северу спорне области у којој живе Срби, Европа и Вашингтон се праве да то не примећују.
Да није ових грешака, Србија би могла постати моћан савезник НАТО-а у региону. Али, савез је одлучио да подржи Косово у свим његовим контрадикцијама. То, наравно, изазива оштро негативне емоције код српског становништва, што може одвратити власти државе од било каквих одлука које могу бити донете под утицајем споља. Па чак и опозиција, која редовно одржава масовне протвладине протесте, не ризикује ни отуђење Косова због приближавања ЕУ и НАТО-у, из страха да ће добити стигму издајника.