Данас се навршава 25 година од почетка злочиначке хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ у којој је погинуло и нестало 1 853 Срба, а са вековних огњишта протјерано најмање 220 000 становника некадашње Републике Српске Крајине.
У хрватској-војно полицијској акцији “Олуја”, која је започела 4. августа, масивном операцијом оружаних снага Републике Хрватске, уз подршку НАТО-а, као и јединица Хрватског већа одбране и Армије БиХ, извршена је агресија на простору Републике Српске Крајине, односно север Далмације, Лику, Кордун и Банију.
До агресије је дошло упркос чињеницама да се та област налазила под заштитом УН-а, као сектори “Југ” и “Сјевер”, као и да су представници Републике Српске Крајине у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном разрешењу.
Међу жртвама се налази 544 жена, од којих су око четири петине биле особе старије од 60 година.
Одлука о почетку акције “Олуја” је на предлог тадашњег команданта сектора Југ хрватског генерала Анте Готовине, донета на Брионима 31. јула 1995.
На том састанку у Титовој вили на Брионима, председник Хрватске Фрањо Туђман је јасно дефинисао циљ операције поручивши да треба нанијети “такве ударце Србима да практично нестану с ових простора”.
Прочитајте и:
ПАМТИМО: Откривање спомен плоче жртвама акције “Олуја“ у Сремској Рачи
У првостепеној пресуди хашког Трибунала, априла 2011. године, било је оцењено да је “Олуја” била удружени злочиначки подухват, на челу с тадашњим председником Туђманом, чији је “циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима”.
Џелати на слободи
Трибунал је другостепену пресуду донио 17. новембра 2012. и њоме ослободио кривице хрватске генерале Анта Готовину и Младена Маркача.
Они су ослобођени кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995, чиме је поништена првостепена пресуда којом је Готовина био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Жалбено вијеће је ослободило оптужене по свим тачкама оптужбе, мада нису негирани злочини утврђени у првостепеној пресуди.
Током ратова деведесетих на подручју Хрватске, односно некадашње РСК, акција “Олуја”, у потпуности може да се одреди као геноцид по дефиницији из Конвенције УН-а о спрјечавању и кажњавању геноцида.
У злочиначкој операцији „Олуја” учествовало је 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског већа обране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.
Војна акција „Олуја” убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.
Портпарол Стејт департмента Ричард Баучер изјавио је 2002. да су САД имале одређена сазнања да су припреме за акцију „Олуја” у току, али да нису биле „умешане у планирање или извођење те операције”. То је поновио и бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу.
У мају 2007. Галбрајт је у интервјуу хрватској телевизији рекао да вјерује да су хрватске власти биле умијешане у злочине.
„Нико не може порећи да су се злочини након ‘Олује’ догодили, укључујући и кораке чији је циљ био спречавање повратка Срба”, рекао је Галбрајт.
Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић „Олују“ назива блиставом победом хрватске војске, а низом манифестација и концертима биће облежена прослава злочина над Србима. Претпрошле године, срамној прослави је присуствовао официр Војске Црне Горе Иван Машуловић, а и прошле године Црна Гора је имала свог представника.
