1. Човек се никад не пита за узроке добрих ствари које му се дешавају. Занимају га само узроци рђавих.
2. Кад човек остане у мраку, не тражи онога ко је угасио свећу, него другу свећу.
3. Оно што мора да буде није несрећа. Несрећа је само оно што не мора бити, а ипак се догоди. Несрећу увек изазивају људи. Природа влада оним што бити мора.
4. План је ОК, само га се догађаји због нечег не држе.
5. Човек је фрагмент природе, а не властите историје. Пре његове појаве природа се исказује као систем ненарушене равнотеже. Појавом човековеинтелигенције ситуација у природи се мења.
6. Сигурност је само победа једне вероватноће над другом и ништа више.
7. Ништа није неизбежно. Све је неизвесно.
8. Незнање рађа гордост; гордост рађа незнање.
9. Мора само пазити да се проклета стварност на мала врата тзв. аутентичности не увуче у њега и инхибира машту. Јер машта је све. Стварност је, ако је уопште има, ништа. У најбољем случају, производ успелог маштања.
Прочитајте и:
10. Апсолутна слобода могућа је једино ван разума, у лудилу. Само у лудилу све је могуће.
11. Смрт и живот су једно, а Универзум је њихова вечна рекомбинација у таквом универзуму бити жив или мртав заправо је исто.
12. Будућност ће или бити као садашњост, па нас неће требати, или ће се од ње разликовати, па нас неће разумети.
13. Човек је зависан од разума, као болесник од болести која га убија.
14. Не воли човек једног писца само зато што га забавља, или га пред дилеме ставља, него што понекад случајношћу отвара пут његовим сопственим идејама. Помаже му да се изрази, сам себе разуме, активира ментално. То може бити и супротстављањем и прихватањем. У сваком случају, посреди је немушти дијалог. Читање мојих књига замишљам као разговор са мном, не као пуко слушање.
Преузето са: Опанак
