Иако је напунила деведесет пет лета, Љубица Николић из села Горњи Бањани осећа се као да јој је пола века мање. Ова старица живи сама, обавља све послове у кући и ван ње. Не либи се она да тешком кофом дохвати воду са дна бунара или да покоси травнати пут који води до њене трошне куће.
“Још увек могу све сама и да покосим, исцепам дрва, али и да потрчим ако треба. Знам да неки моји вршњаци не могу да устану из кревета, а ја сам увек била активна и нисам се предавала. Унуци ме често зову да потрчим са њима, да провере да ли ја то стварно могу или се шалим. Кад ухватим спринт, остану у чуду”, прича ова супер бака
Прочитајте и:
Херој Кошара и ПРВИ НА ЛИСТИ “ЗА КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ”: Србија мора остати војно неутрална!
Без супруга је остала пре 30 година, а даље је наставила сама. У слободно време које у овим годинама има на претек, свира усну хармонику и пише песме. Па се из куће на обронцима Рајца често чују умилни звуци. Виспрена старица често зна и да се нашали на свој и рачун својих година.
“Матора сам, матора, али волим да живим. Док последњи динар имам нећу да се смирим. Матора сам као свака баба, али сам срећна што сам чукунбаба”, написала је Љубица ове стихове.
У њеној маленој кући све подсећа на нека стара времена, све је чисто и утегнуто као да је млада домаћица или тек придошла невеста. Због њене смирености и благе нарави, муж јој је често говоро да ће живети 100 година, па изгледа да ће се његово пророчанство и обистинити. Потомци обожавају баку Љубицу, па се код ње најчешће сви заједно окупљају и кажу да нико не прави тако укусну проју и питу, као она.