ЛЕГЕНДА: Средњовековни град Копријан, познат и под именом Курвинград, налази се 11 km јужно од Ниша (у општини Дољевац) у селу Клисура, на обронку планине Селичевице изнад Јужне Мораве.
Подигнут је за време кнеза Лазара, на темељима римског и византијског утврђења. Из натписа који је пронађен у грађевинском материјалу који су Турци донели у Нишку тврђаву зна се да је град сазидао Ненад, син казанца Богдана 1372. године.
Како је Копријан имао три капије, камени блок са уклесаним натписом стајао је вероватно изнад једне од њих. Основа града је у облику четвороугла, димензија 80 x 50 m. Био је заштићен масивним бедемом висине до 10 m. Имао је пет кула. Са свих страна град је опасан јарком. У унутрашњости је била велика цистерна чији су остаци видљиви. У насељу испод града пронађени су приликом археолошких ископавања 1933. године темељи цркве грађене у моравском стилу.
Копријан је, у време борби за турски престо 1413. године, заузео и разорио султан Муса. После његовог пораза, султан Мехмед је град вратио деспоту Стефану Лазаревићу. Путописац Ами Буе помиње у првој половини XIX века рушевине Курвинхана. До данас је град недовољно проучен.
Одакле граду овако погрдан назив?
О најстаријој прошлости града до данас су се одржале само легенде, тако да нема много материјалних доказа о томе како и када је град први пут настао и ко га је први основао. Све што данас поуздано умемо да кажемо, одиграло се од 1372. године до 1444. године.
Живот града протекао је омеђен опсадама. Верује се да вулгаран назив града потиче из времена у коме је извесна неморална дама из градског насеља, приликом опсаде неосвојивог утврђења, ноћу док су сви спавали навела стражу да отвори капије града или је сама то учинила.
Прочитајте и:
У задужбини деспота Стефана догађају се многа чуда – Монахиња Нина о Манастиру Копорин
По другој легенда, која се још живље одржала у свести народа град је припадао царици, а град се Курвин назвао отуд што је царица завела свештеника из цркве испод града. Да би се лакше сусретали наредила је да се разапне платно од града до цркве по коме је прелазила.
