Косово и Трамп: Председник САД и Републиканац Доналд Трамп много је обећавао током предизборне кампање уочи председничких избора 2016. Године. Од њега се очекивао радикални заокрет када се говори о америчкој спољној политици. Међутим, након што је победио противкандидаткињу и супругу, бившег председника САД Била Клинтона (за српски народ ратног злочинца због НАТО агресије на СРЈ 1999. Прим. Аут) Хилари, ствари су кренуле низбрдо за САД.
Одмах по доласку на власт Доналд Трамп је упркос супротним обећањима из предизборне кампање задржао санкције против Русије које је увела администрација његовог претходника Барака Обаме. Са Мексиком је пореметио односе у првим данима свог мандата кренувши да подиже зид на граници наводно због спречавања нелегалних миграната. Одмах након тога наредио је исхитрени ваздушни напад на сиријску војску под изговором да су снаге сиријског председника Асада планирале хемијски напад.
За нас на Балкану први потез Доналда Трампа је потписивање сагласности о приступању Црне Горе НАТО-у упркос изразито негативном односу Трампа према овој банана држави и њеном режиму.
Од самог доласка Трампа на власт спољна политика САД је само трпела фијаско и прелазила из офанзиве у дефанзиву. Америчка дипломатија доживела је потпуни фијаско у Латинској Америци и на Блиском Истоку. Негативна кампања против Кине није дала резултат, у Северној Кореји такође није успео да обори Ким Џонг Уна са власти а у Сирији и Ираку САД су доживеле потпуни дебакл. Председник Сирије Башар Асад полако успоставља контролу над целом теритиријом, америчке снаге су се у већини повукле из сирије, а војне формације тзв. Сиријске демократске снаге такође су доживеле фијаско.
При самом крају свог мандата Доналд Трамп се суочио и са највећим проблемом на унутрашњем плану а то је пандемија коронавируса коју је Трамп покушао да негира али безуспешно. Пандемија и даље односи на десетине хиљада жртава а број америчких држављана који су остали без посла мери се стотинама хиљада. САД и режим су и овде показали неспособност да се носе са проблемом.
Прочитајте и:
ЛАГАЛИ СУ НАС ГОДИНАМА: ОТПИСАНИ СУ БИЛИ ЧЕТНИЦИ, као и Валтер, а ево ко је био Kригер! (ВИДЕО)
Суочен са свим овим проблемом уочи избора Трамп је почео да се интересује за решавање једног проблема који су његови претходници исконструисали и изрежирали. То је проблем Косова.
У јеку пандемије коронавируса са којом су се суочиле и САД амерички председник именује специјалног изасланика за Косово Ричарда Гренела. Претходно је Европска унија именовала свог представника Мирослава Лајчака. Без обзира на чињеницу да је Лајчак изразито антисрпски настројен и да га Срби и Србија не памте ни по чему добром (шеф посматрачке мисије у Црној Гори која је признала спорни референдум на основу кога је ова држава 2006 постала независна као и Високи представник у БиХ где се такође појавио као савезник Федерације БиХ против Србије), само именовање Гренела довољно је јасан показатељ да више не постоји координација између ЕУ и САД.
Након именовања Гренела председник САД Доналд Трамп је позвао председника Србије Александра Вучића и председника тзв. Косова Хашима Тачија на разговоре у Вашингтон како би им предочио своје „решење“ за проблем Космета. Састанак је био заказан за 27 јун 2020. Том приликом Трамп је само саопштио да има решење али није рекао које. Том приликом поменуо је само „две државе“ настављајући том приликом континуитет својих претходника и признајући ову квазитворевину која је и по Уставу Републике Србије и по резолуцији 1244 као и по свим међународно-правним нормама део Републике Србије.
Прочитајте и:
Важно је подсетити да је Трамп иницирао ово питање у моменту кад је Србија, као и многе друге земље, само захваљујући помоћи Русије и Кине успела да се избори са првим таласом коронавируса.
Одмах након позива амерички лист „Wall Street Journal” навео је да амерички председник жели да реши косовски проблем пре америчких избора како би побољшао свој спољнополитички кредибилитет.
“Упркос ситуацији у САД и ширењу корона вируса, Трамп се нада да ће осигурати дугорочни одрживи формални мировни споразум у региону који је био жариште супарничких сила, како би побољшао свој спољно-политички кредибилитет. Али ново отварање разговора између Косова и суседне Србије, руског савезника, који подржавају САД, већ изазива контроверзу у Европи, где дипломате сматрају да би се Европска унија могла да се нађе у проблему”, наводи се у тексту.
Експерти су тада сматрали да би решавање косовског проблема уочи америчких избора значило много Трампу будући да су разговори са Северном Корејом и притисак на Иран до сада дали ограничене резултате.
Успешан исход проширио би утицај САД на Балкану, где се Кина и Русија агресивно такмиче за утицај, посебно од почетка пан демије, наводи лист.
Прочитајте и:
Сличног мишљења био је и угледни српски и југословенски дипломата и бивши министар иностраних послова Савезне Републике Југославије Владислав Јовановић који је изразио бојазан да би на Србију могао да се врши притисак да призна Косово и одустане од резолуције 1244. Јовановић такође сматра да дијалог има за циљ подизање рејтинга Трампа уочи избора у САД.
«Трампу је у предизборној кампањи потребно да јавности САД испостави неки спољнополитички успех и рачуна се да би можда Косово, као релатинво мањи проблем, могло да буде врста трофеја. Зато ће показати нестрпљење и јачати притисак да би тим намерама изашли у сусрет» – рекао је Јовановић.
Дипломата оцењује да Србија не треба да се стави у дефанзиван положај због великих очекивања САД, већ да мора да пође од своје платформе, прошири терен за разговор и задобије веће разумевање и симпатије.
Јовановић сматра да би требало да подсећамо на Резолуцију 1244 која није остварена у деловима који се тичу интереса Србије и Срба, пре свега протераних и њиховог повратка.
По његовим речима, требало би искористити чињенице које Трамп можда и не зна, а која би Вашингтон ставила у ситуацију да може само дефанзивно да се изјашњава.
«Морали бисмо да подсетимо и Трампа који можда то не зна, а и цео свет, да је Вашингтон тражио да нова Влада СРЈ одмах затражи пријем у УН, као и све Републике у оквиру Авнојевских граница, и то годину и по од завршетка агресије и усвајања Резолуције 1244» – навео је Јовановић.
Прочитајте и:
ЗАМЕНИО МАНТИЈУ ЗА КУБУРУ И САБЉУ: Да ли сте чули за великог српског јунака Петра Јагодића “Куриџу“?
Председник Србије Александар Вучић тада је потврдио присуство на састанку у Вашингтону а недуго после тога и ратни злочинац Тачи. Међутим уочи самог састанка ратни злочинац Хашим Тачи позван је од стране Специјалног тужилаштва за ратне злочине ОВК у Хагу на саслушање јер је у међувремену оптужен за ратне злочине терористичке ОВК над Србима током 1998 и 1999 године. Одмах након тога представници косовских албанаца саопштили су да неће учествовати на састанку а амерички представник Гренел саопштио је само да „разуме њихову одлуку“ и да се састанак одлаже. Српска страна је саопштила да није добила никакав допис нити званично саопштење да је састанак отказан.
Све у свему састанак више нико не помиње. Упркос коронавирусу који и даље ствара проблеме читавој планети види се да америчка спољна политика доживљава крах на сваком пољу. Због тога није немогуће да се ускоро испостави да је Трамп помињао решавање косовског проблема искључиво као адут за предизборну кампању без икакве намере да овај проблем реши.
У међувремену је Трамп заказао нови састанак.