Служењем парастоса и полагањем цвећа испред спомен-бисте Митра Максимовића Манде, у Угљевику је обележено 18 година од смрти легендарног ратног команданта Специјалне јединице Војске Републике Српске „Мандини лавови“.
Цвеће су положили чланови породице, саборци, прадставници политичког живота општине и бројни пријатељи на платоу испред Центра за културу.
Деветнаестогодишњи Душан Максимовић, син војводе Манде, истакао је да је поносан на свог оца чија дела говоре да је оставио дубок траг у српском народу.
- Данас смо одржали Пети крос, са 25 учесника, где смо од места погибије мог оца у Дворовима, трчали до Угљевика испред спомен-бисте – рекао је Максимовић и захвалио свим рекреативцима, учесницима кроса, као и свима који мегују сећања на лик и дело војводе Манде.
Начелник општине Угљевик Василије Перић одао је пошту овом српском јунаку и нагласио да је војвода Мандо симбол заштите читавог овог дела РС.
Прочитајте и:
Реакција на вређање Срба посланице Вуксановић
Перић је истакао да је дужност и обавеза свих да се сећају јунака из претходног рата,“ јер народ који памти своје жртве сигурно да има своју будућност“.
- Војвода Мандо је, без размишљања, кренуо у одбрану српског народа. На овај начин се присећамо нашег команданта, који је и био председник општине Угљевик, али се присјећамо и свих оних који су у претходном одбрамбено-отаџбинском рату дали своје животе за опстанак српског народа – рекао је Перић.
Председник Борачке организације Угљевика Јован Маринковић рекао је да је војвода Мандо дао огроман допринос заједно са својим војницима у стварању Републике Српске.
- Војвода Мандо је и након рата, био активан, био је велики хуманиста као и спортски радник. Све што је радио, било је са великим успјехом, а општина Угљевик је прва у Републици Српској поставила споменик погинулим борцима Војске Републике Српске док је Мандо био на челу локалне Борачке организације – навео је Маринковић.
Митар Максимовић Мандо био је предсједник Скупштине општине Угљевик, председник општинске Борачке организације и председник Фудбалског клуба „Рудар“, а за ратне заслуге одликован је Орденом Милоша Обилића.
Погинуо је 27. децембра 2002. године у саобраћајној несрећи у Дворовима код Бијељине.