Хандке се ЗАЖЕЛЕО СРБИЈЕ, а Корона му покварила планове
– Хтео бих да видим Дунав и Мораву. Онако, само да седим и гледам у реку. И да попијем чашу српског вина.
Тако, о својом намерама и стремљењима, ових дана говори нобеловац Петер Хандке. Сви су изгледи да ће жеља ускоро да му се оствари. Ванредне мере полако попуштају. С великим надама очекује се одлука да се од средине јуна поново отворе европске границе. Таман да се бриселска одлука поклопи с пишчевим плановима.
Прочитајте и:
Херој Кошара и ПРВИ НА ЛИСТИ “ЗА КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ”: Србија мора остати војно неутрална!
– Мислим да одем мало до Србије, крајем јуна, можда, или почетком јула. Пут ће ми организовати пријатељи – открива Хандке.
И мало виших мисли и узвишених варијација на исту тему.
– Хтео бих да будем другде, али не и да путујем!
Па ипак, лепо је путовати. Засада, најлакше је кроз Европу аутобусом. И најдуже. Авиони се још нећкају.
– Моји пријатељи из Салцбурга у Београд иду баш друмом. Волео бих и ја. Али, стигле су ме године. Дуг је то пут. Авионом ће.
Колима је занимљиво. Узбудљиво је кад промичу предели, а дестинација се лагано приближава. Циљ се полако материјализује. Чим се уђе у Словенију његовог порекла, све већ постаје домаће. Мирис бивше Југославије.
До сада, откако нас је закључала пошаст короне, успео је да отпутује само до петнаест километара удаљеног Париза. С маском, у превозу.
– Отишао сам пре неки дан, први пут после два месеца. Тужан је Париз. Стигао сам око осам сати увече. Нигде није могло да се оде. Чак су и паркови били затворени, а клупе недоступне. Разочаравајуће је све то.
Сви су у париском региону и даље под посебним режимом. Вирус зуји око нас. Паркови су откључани тек овог викенда, терасе ресторана биће отворене у уторак. Престоница се успорено буди.
Хандке се ЗАЖЕЛЕО СРБИЈЕ
– Овде у Шавилу можемо бар да одемо до шуме – погледала га је звезда Даница у његовим редовним активностима.
– Не желим да налазим прибежиште у писању. Писање, ипак, мора да буде потреба која долази изнутра.
Дистанца је и даље главна реч у савременом париском речнику. Та чаша вина, биће, ипак у Београду.
– Славићемо без престанка!
