На данашњи дан, пре тачно три године, у Пљевљима је основан Културни центар „Предраг Пеђа Леовац“.
Реч је о „непрофитабилној организацији која се бави сјећањем на лик и живот бесмртног витеза са Кошара, хуманитарним радом и организовањем културних активности“.
Пеђин отац Миле Леовац на оснивању Културног центра
Централна манифестација, према казивању чланова Културног центра, је Видовданско вече сјећања на Пеђу Леовца, када у препуној сали Дома војске у Пљевљима, сваког Видовдана присутна публика може да чује звук гусала, појање црквених хорова, бесједе, рецитаторе и наступе етно група и културно-умјетничких друштава.
У протеклих неколико година, од када је актуелизована у јавности епска битка за Кошаре, личност младог потпоручника Војске Југославије Предрага Пеђе Леовца и његово јуначко држање у одбрани Отаџбине од копнене агресије на терирорију СРЈ, препознати су као својеврсна пероснификација и симбол витешке борбе Војске Југославије против уједињених снага терористичке УЧК и НАТО пакта.
Пеђа Леовац је рођен у Пљевљима, 25. 12. 1975. године, од оца Мила и мајке Милице. Након завршене основне школе и гимназије уписао је Војну академију у Београду из које излази 1998. године у чину потпоручника, али и као носилац црног појава реалног аикида и учесник Београдског маратона. Било је то вријеме пооштрене безбједносне ситуације у јужној српској покрајини. Његово прво постављење била је караула Ћафа Прушит, гдје је као командир вода и рањен, на Свету Петку 27. октобра 1998. године. На мјесту рањавања остала је његова пушка, док је он заједно са још неколицином припадника Војске Југославије транспортован хеликоптером у Београд на Војно-медицински центар.
Иако недовољно опорављен и упркос заказаним додатним хируршким интервенцијама, потпоручник Леовац одлучује да се врати на Косово и Метохију, упркос одвраћању породице и пријатеља. Јавља се на дужност у Ђаковицу код капетана Душка Шљиванчанина. Одмах је отишао у минско поље гдје је и рањен да потражи своју пушку која је ту остала цијелу зиму.
Послушајте сјећање тадашњег команданта 53. граничног батаљона 125. бригаде, капетана Душка Шљиванчанина, на Предрага Леовца.
Потпоручник Леовац је распоређен на дужност командира интервентног вода у оквиру 53. граничног батаљона. Ријеч је о једном специјалном воду који је дјеловао у свим правцима, а све у зависности од потребе и стања на терену.
Погинуо је 14. априла 1999. године на граничном камену Ц-4 од снајперског метка, који га је погодио у врат.
У његовим родним Пљевљима улица у којој се налази породична кућа Леоваца је именована по њему, док је, као што смо и навели, прије три године основано и удружење „Културни центар Предраг Пеђа Леовац“, коме се захваљујемо на подацима и уступљеним фотографијама.
Данас, како тврде чланови ове организације, они стоје чврсто уз Српску православну цркву и њену борбу против Закона о слободи вјероисповијести, учествујући на достојанственим и мирним крсним ходовима, наглашавајући на крају: „Баш као наш Пеђа!“
У част Пеђе Леовца Александар Тошић је написао пјесму у десетерцу „Витез метохијских међа – Предраг Леовац Пеђа“ коју је одгуслао народни гуслар Властимир Бараћ.
