Душанов законик донет је у два маха. Главни део је проглашен на државном Сабору у Скопљу 13349.године (првих 135 чланова), а на Сабору у Серу 1354.године је допуњен са још 66 чланова, тако да има укупно 201 члан. Њиме су раније неуједначене одредбе феудалног права нормиране Извори Душановог законика су: Старо словенско и српско обичајно право, повеље са снагом законима ранијих српских владара, византијско право и статути приморских градова. Преко ова два последња, у Србији је пренео и античко римско право.
Оргинал Законика није сачуван, али је сачувано 24 преписа, настала од 14. до 18. века. То сведочи о његовој примени не само у средњем веку, него и касније, под Турцима у оквиру цркве. Особеност Душановог законика је још у томе што је, за разлику од законика тог доба (мађарског, чешког и пољског краља), који су писани латинским језиком, писан на народном старосрпском језику. Доносимо неколико занимљивих по садржини одредава законика:
О пијаницама: Пијаница која иде и изазива неког, или га посече или окрвави, а не убије, таквом пијаници да се око извади и рука одсече. Ако пијан поцепа или капу неком скине, или другу срамоту учини, али не окрвави, да се бије штаповима 100 пута, и да се баци у тамницу, а потом да се изведе из тамнице и да се опет бије и пусти.
Прочитајте и:
О блуди властелинки: Ако властелинка учини блуд са човеком из свог сталежа, да им се обома руке одсеку и нос среже.
О убиству: Ко се нађе да је убио оца, или брата или чедо своје, тај убица да се сажеже на огањ.
О лоповима и разбојицима: Заповеда царство ми: по свим земљама и по градовима и по жупама и по крајиштима лопова и разбојника да не буде ни у чијем пределу. И на овај начин да се укине крађа и разбојништво: у ком селу се нађе лопов или разбојник, то село да се расели, а разбојик да се стрмоглавце обеси, а лопов да се ослепи, господар тог села да се доведе свезан пред царство ми и да плати све што је учинио или лопов од почетка, и опет да се казни као лопов и разбојник.