Драгољуб Трајковић преминуо је 6. јануара 1992. године у Београду у 87. години живота
Драгољуб Трајковић рођен је 8. новембра 1904. године у Лесковцу, у трговачкој породици, Терзије Михајла и Јулке Цекић Мојсинче.
Завршио је Правни факултет у Београду. Каријеру у правосуђу започео је 1932. године у Лесковцу као судијски приправник, где је радио до 1936. године. Након тога премештан је по казни, због свог јавног ангажовања, у Приштину а затим у Призрен, а потом у Пирот. По завршетку статуса судијског приправника, распоређен је као судија Среског суда у Охриду (1936—1940). Ратне године провео је као старешина Среског суда у Ариљу (1940—1942) и судија Окружног суда у Ваљеву (1942—1944). После рата изабран је за судију Врховног суда Србије (1945). До краја каријере био је помоћник и заменик јавног тужиоца Србије у Београду.
Маргита и Марцел Унгер и њихово двоје деце, Олга и Тихомар, живели су у Аранђеловцу у Банату, североисточно од Београда, у бившој Југославији. Банатски Јевреји су августа 1941. депортовани у Београд. Одатле су мушкарци одведени у логор Топовске Шупе, а женама и деци је дозвољено да привремено остану у граду. У децембру 1941. године убијене су преостале јеврејске жене и деца. 10.000 београдских 12.000 Јевреја убијено је у холокаусту.
Непосредно пред коначну ликвидацију, у октобру 1941. Драгољуб Трајковић, чуо је да ће преостали Јевреји у Београду бити депортовани у концентрациони логор Сајмиште. На дан депортације, Драгољуб је пожурио у стан у којем је боравила породица Унгар, родбина његове жене, и одвео их кући да их сакрије.
Како се опасност од прикривања породице повећавала, Драгољуб је набавио фалсификоване личне исправе и несметано преселио Маргиту и њено двоје деце на оближњу фарму. Драгољуб је плаћао пољопривредницима да сакрију мајку и њено двоје деце, обилазећи их месечно и обезбеђујући им храну и пиће. Унгери су остали на фарми до краја рата.
Драгољуб Трајковић преминуо је 6. јануара 1992. године у Београду у 87. години живота.
Драгољуб Трајковић, праведник међу народима из Србије, постхумно одата је почаст у јулу 2009. године, за спасавање Јевреја током холокауста. Церемонија је одржана на хебрејском, уз симултано превођење на српски језик, у присуству ћерке Праведнице, Наде Ђурашевић-Трајковић, која је у име њеног покојног оца прихватила медаљу и почасну потврду, и ћерки преживелих холокауста Тихомир Унгар.