У разговору за Дневне новине декан Марковић је истакао да је на тренду ослобађање Црне Горе од Црногораца. А, није да ова врцава деканова констатација, није могла звучати овако: На тренду је ослобађање Црногораца од Монтенегра
Према неком неписаном правилу, професори и студенти друштвено-хуманистичких наука: Филозофског факултета, Правног факултета и Факултета политичких наука, увијек су били носиоци критике система, генератори промјена и корективни фактор у сваком друштву.
Међутим, да је Црна Гора држава преседан по много чему – па и по овом питању, говори нам и најновија реакција декана ФПН-а Милана Марковића, и некада „немуштог“ предсједника Управног суда, који је, злоупотребљавајући функцију првог човјека једне научне установе (или би барем то требала да буде), умјесто са позиције научника (што би барем требао да буде) иступио са позиције личног националног и надасве политичког опредијељења, контрирајући својим колегама са Универзитета који су, вођени основним постулатима свог позива, реаговали на правно насиље владајуће гарнитуре и стали уз народ.
Прочитајте и:
Функцију предсједника Уставног суда Црне Горе Марковић је обављао од 18. децембра 2007. године до 28. децембра 2013. године.
У том периоду, у јавности је био препознат као неко ко је ”поштеђен” од сопственог мишљења, стручног и професионалног.
У разговору за Дневне новине декан Марковић је истакао да је на тренду ослобађање Црне Горе од Црногораца. А, није да ова врцава деканова констатација, није могла звучати овако: На тренду је ослобађање Црногораца од Монтенегра. Међутим, није, јер је Марковић у још једном плеј-бек наступу, попут својих колега – чувара система, неоптерећен етиком одговорности и казивања истине, окарактерисао литије као стјециште екстремног великосрпског фолклора и манифестацију злоупотребе дјеце, док је Српској православној цркви пришио етикету девастатора културних добара и фактора који прогони црногорски идентитет из Црне Горе.
Марковић је, у стилу класичног каријеристе и некадашњег кадије, здушно подржао слово Закона о слободи вјероисповијести и са позиције бившег предсједника Уставног суда, истичући да је обавеза државе да попише и укњижи имовину Српске православне цркве, закључујући: „Не може се дозволити да се дјелови територије наше државе налазе ван Црне Горе“, шта год то значило.
ИН4С