Да добро сте прочитали! Овај спомени су 1918. године подигли припадници Немачке царске војске у части премунулим српским заробљеницима из логора Кенигсбрик код Дрездена.
Велики рат је однео много жртава, али иако су били на супротним странама војници су се и те како поштовали, штo сведочи и овај споменик. Натпис на споменику је исклесан ћирилицом, а ту се налази и српски краљевски орао. Вероватно се питате одакле толико поштовање према непријатељима, а Бане Гајић на то даје следећи одговор.
Прочитајте и:
– Поштовање према ратним непријатељима од стране Немаца је нешто што је било укорењено у кодексу немачких (пруских) аристократа официра, и тај дух је доминирао у немачкој царској војсци у Првом светском рату.
Прочитајте и:
У задужбини деспота Стефана догађају се многа чуда – Монахиња Нина о Манастиру Копорин
– Нарочито поштовање су показивали према ратничким народима, које су ценили према борбеном духу који су имали, Енглези и Срби су ту били у врху. Постоји онај чувени говор Фон Макензена где он спрема своју војску коју предводи у напад на Србију речима да они не полазе ни на италијански, ни на руски фронт, већ на Србе који највише цене своју слободу.
-Када је реч о милитаристичким круговима Царске Немачке, ствари су стајале овако како приказује овај серијал фотографија, поштовање и према заробљенима. Шта се касније изменило у нама , а шта у Немцима, остаје за дубоко размишљање, али сигурно је да у каснијим епохама, све до ове најновије фазе “домаћих задатака”, тог поштовања више нема. Да ли смо заборавили да волимо себе, своју слободу и своју идеју, да ли су Немци заборавили да поштују мале народе, не знам, тек овај призор нам оставља неке “домаће задатке” – за опсежно разматрање, рекао бих – говори Бане Гајић.
Прочитајте и:
Извор: Српска историја/Опанак
Преузето са: Опанак