Чувени ултиматум који је уследио након Принциповог атентата, који је Србија добила од Аустро-Угарске 1914. године, од десет тачака, садржао је две тачке које су се односиле директно на Танкосића. У другој тачки се наводи захтев за гашење Народне одбране, док у седмој Аустроугарска тражи неодлагано хапшење Воје Танкосића.
Војвода се сам пријавио код свог претпостављеног, уз молбу да му само дозволи да уништи поверљиву документацију, коју је држао у кући, за шта је и добио дозволу. Новине су затим обавестиле да је херој ухапшен, а Танкосић jе прослеђен у притвор.
Међутим, долази до проблема између војске и четника. Његова чета се улогорила испред затвора, под командом чувеног војводе Јована Бабунског. Љути и разочарани, препуни искуства са ратишта, обучени у четничке униформе, са пушкама у рукама, бомбама и камама око појаса, спремни за борбу до последњег, застрашили су стражаре али и више официре који су обезбеђивали затвор.
Сукоб са чувеним Бабунским, Владом Воскаром, Ђуром Шарцем, Мустафом Голубићем и другим ратницима овенчаним славом у сукобима, никоме није деловао као рутинска операција. Целокупна војска и полиција су били под изузетеним притиском прекаљених војвода, па је Танскосић уз велику помоћ својих сабораца врло брзо пуштен. Одмах након изласка из притвора започео је припреме за рат са Аустро-Угарима. Мало је рећи да им се осветио за ову кратку затворску „авантуру“..
Медији/Принцип
