„Обучена у два дебела џемпера, дуге вунене чарапе, вунене доколенице и поврх свега умотана у зимско ћебе – тако нас је дочекала Милунка Савић, некадашња жена бомбаш, најхрабрија жена ратник у Првом светском рату, четири пута рањена, носилац бројних одликовања. Одећа на њој већ давно је изгубила боју од дугог ношења и прања.
Затекли смо је у дворишту испред њене куће у Осмој новој 25, на Вождовцу, баш у тренутку када се дигла и кренула за пролећним сунцем – како се сунце помера тако и она иде за њим, али не скида дебеле џемпере. Иако јој је осамдесет година, креће се одсечно, а кад нас је поздравила, руком је замахнула као војник кад хоће да отпоздрави.
То двориште од једва десетак квадратних метара, једини је свет Милунке Савић – из њега већ две године она никуда не излази.
- Да могу, ишла бих некуд, било где, ал’ сам немоћна па не смем да кренем, а нема ко да ме води – каже Милунка Савић.
Када нас је увела у кућу, одмах је изнела свеску у којој је писало: „У случају да се нешто догоди Милунки Савић, одмах јавите Милени Станков, Милки Томић и Вишњи Минков на ове адресе …“
- То су моје ћерке – каже Милунка.
На другом комаду хартије пише: „Ако некоме требају подаци о Милунки Савић, обратите се њеним друговима из рата Томи Војновићу и Аци Петровићу…“
- Једино ме они још нису заборавили – каже Милунка Савић – Други не знају ни да сам жива.
На испуцалим зидовима једине собе има само неколико фотографија. На једној је Милунка Савић као млади војник са расплетеном косом, на другој у униформи са ордењем. На зиду се виде трагови однетих рамова.
-
Долазили су грдни људи да ме виде па кад пођу, понесу и слике.
- Ево, мама, ово си ти а ово су твоји другови војници – скиде Зора слику са војних свечаности.
- Дај да видим, нисам се дуго гледала. Да сте дошли пре шест година, били су они још живи. Зоро, а где ми је она слика са заставом?
- Не знам, мама, однео ју је онај официр што је долазио.
- А моје ордење?
- И то су ти однели. Долазио један човек па каже: ’Дај, баба, ја ћу их све лепо очистити и уредити.’
И више се није појављивао.
