Војници из Вијетнама, који је био у саставу тадашње Индокине, у саставу француских војних снага, позирају фортографу у првом граду тадашње Краљевине Србије који је први ослобођен након жестоких борби на Солунском фронту 1917. године – Битољу.
Чврсти и храбри војници Вијетнама ће прећи дуг ратни пут преко Балкана до савезничке победе крајем 1918. године. Ипак, рат за њих ту неће бити готов. Читаву 1919. годину провешће у Словенији као стратешка резерва и подршка деловима српске војске која се под командом генерала Крсте Смиљанића борила са још увек јаком аустријском војском око утврђивања нове границе нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Прочитајте и Заштите имунитет који је на УДАРУ: Само једна кашика ОВОГА дневно опоравља цео организам
Са окончањем тих борби и решавањем граничног питања, стари ратни другови још “од Солуна” могли су да се врате кући…
Занимљиво је да је током 1965. и 1966. године тадашња америчка дипломатија покушавала да преко СФРЈ успостави посебне линкове са СССР, Индијом и Сверним Вијетнамом како би се окончала ескалација рата у Јужном Вјетнаму.
Акција је била окончана неуспехом Југословена да било шта ураде и америчком проценом да су имали нереална очекивања од тих конекција. У склопу антиамеричке кампање због ангажмана у Вијетнаму биле су оштећене америчке дипломатске просторије у Загребу што је имало последице по односе две државе.
