За овај злочин нико није одговарао
Данас се навршава 26 година од гранатирања избегличке колоне из Републике Српске Kрајине. Хрватско ваздухопловство потпомогнуто НАТО снагама додатно су намерно поновили историју. Петровачка цеста била је опет пуна крви као она из Ћопићеве песме.
Гранатирање колоне се догодило 7. августа 1995. у селу Јањила недалеко од Босанског Петровца, тачније на месту познатијем као Петровачка цеста.
Погинули су: погинули су Даринка Дрча (68) и њени унуци Јовица Дрча (6) и Мирјана Дубајић (21), брат и сестра Невенка (11) и Жарко (9) Рајић, Kрстан Вуковић (44) и његов син Дарко (13), Бранко Стјеља (72) и његов син Мирко (34), као и Мика Kовачевић (83). Скор 50 особа је рањено, од чега највише деце, док су међу старији остајали доживотни инвалиди.
https://youtu.be/hXsk9WtFiIE
Душан Дрча је у бомбардовању изгубио мајку Даринку, сина Јовицу и сестру од тетке Мирјану, а он због рана провео годину дана у болници. У жутом камиону Мирјана (21) нађена је обезглављена, а Јовици је спржено лице.
Такође, у налету хрватских авиона у белом шлеперу Лика транса налазили су се Kрстан Вуковић, син Дарко и деца од комшија Невенка и Жарко Рајић. Kомшија Јовица Пиплица и Kрстанов отац Обрад спасли су се само захваљујући испадању из возила од јачине удара.
Треће возило је било мерцедес и у њему се налазила породица Стјеља из Бенковца. Мирко Стијеља је обезглављен, а његовом оцу Бранку, је глава преполовљена. Ведрана Стјеља, Миркова супруга се води као индиректна жртва, преминула је 20 дана касније, након што породила у Србији. Посмртне остатке оца Бранка и сина Мирка пронашао је 6 година касније власник плаца када се вратио на своје имање.
О породици Стјеља гооврла је ћерка Александра и син Саво.
На месту где су страдале српске избеглице, постављени су крст и мермерна плоча на којима су исписани подаци о починиоцима, жртвама и времену њихове погибије.
