ВЕЛИКА НЕПРАВДА НАД СПЦ Неканонска верска заједница, Македонска православна црква је још пре неколико година најпознатији и најстарији манастир у Македонији, св. Наума код Охрида, претворила у хотелски комплекс са три звездице. У конацима су хотелске собе, а црква је претворена у музеј!
На познатом туристичком сајту www.booking.com укуцајте St. Naum, и добићете детаљну понуду ове дестинације: „Хотел Ст. Наум смештен је у манастиру из 9. века, на југоисточној обали Охридског језера. Нуди излете приватним бродом у пратњи водича и собе са погледом на језеро или на планине. Током боравка можете уживати у шетњи хотелским вртовима. Хотел поседује продавницу сувенира и рецепцију која ради нон-стоп. Хотел Ст. Наум налази се на 28 км од Охрида…“
У цркви Светог Наума, која је некад била дио манастира, а сада хотелског комплекса, налазе се мошти Светог Наума, ученика солунске браће светих Ћирила и Методија. Свети Наум Охридски је заједно са Светим Климентом Охридским ширио хришћанство на просторима јужног Балкана, понајвише око Охридског језера. Манастир је основао сам Свети Наум и саграђен је 905, који је око 910. године у њему и сахрањен. Манастирски храм је прво био посвећен Св. арханђелу Михаилу, а касније прозван по Св. Науму.
Прочитајте и:
У задужбини деспота Стефана догађају се многа чуда – Монахиња Нина о Манастиру Копорин
Почетком 18. века, темељно је реконструисана црква Св. Наума, са иконостасом у барокном стилу (рад Константина зографа из 1711-1716) и комплекс манастирских зграда, у којем је могло да коначи до 100 путника. Гради се тада архиепископска палата и почиње штампање животописа охридских светитеља (1741).
Стара манастирска кула, позната као „Пирг Св. Владимира“ порушена је 1929. године. На иницијативу краља Александра Карађорђевића, подигнута је у манастиру нова кула. У приземљу те куле је уређена капела Св. Владимира, са лепим уљаним фрескама.
Део манастира била је и испосница Св. Наума коју је градио, 1361. године, „ћесар Гргур“, брат Вука Бранковића. Ту је после Првог светског рата живео испосник монах Симеон Милосављевић звани „Жути ђаво“. Он је по казни због тога што је био „наопак и луд“, ту био послат из једног манастира код Крагујевца.
У манастир је 1920. године дошао да буде искушеник Добривоје, родом из околине Крушевца, будући монах Калист. Он је сликовито описао тадашње манастирске прилике, где је почео искушеништво као свињар. У манастиру су тада поред монаха Срба, била још два Руса монаха, а било је 37 искушеника и 75 слугу.
Манастирско имање је износило око 2000 хектара земље; више ораница а мање пашњака. Земљу су радили сељаци-наполичари и слуге манастирске. Од сточног блага наводи он 1400 оваца, 150 свиња, 120 говеда, 75 товарних коња, шест бивола и 15 магараца.
Манастиру је припадала обала Охридског језера у дужини од око два километра. Ту се ловила квалитетна риба, мрежама дугим наводно по 500 метара, а високим осам метара. Монаси из Србије су са собом донели 2000 садница шљива маџарки.
Данас је све то део хотелског комплекса, поред цркве шетају туристи у купаћим костимима, музика трешти са тераса околних ресторана и барова…
Љубиша Морачанин, Седмица.ме
