Тито је лично наредио да се Дражи Михаиловићу окаче тегови око врата и да тело буде бачено у реку Саву након погубљења. Ово открива исказ једног од сведока М. П. дат у Републичком јавном тужилаштву Србије, а налази се у документацији коју су објавили београдски медији.
То је, како наводи други сведок С. Б, учињено да не би остао никакав траг, да се не би правиле некакве церемоније на том месту (тај други сведок тврди да је тело прво бачено у јаму и поливено живим кречом).
Оно у чему се искази двојице сведока подударају јесте да је Дражино тело завршило у реци. Њихова сведочења разликују се у детаљима о томе како је дошло до тога да посмртни остаци четничког команданта доспеју у реку, као и да ли је то Сава или Дунав, али не остављају сумњу да је то био епилог, па је свако трагање за Дражиним гробом унапред осуђено на неуспех.
Међу документима су и искази који директно откривају шта се након суђења и погубљења дешавало с Дражиним телом. Први исказ евидентиран је у службеној белешци о разговору са М. П. из Пирота (рођен 1937. године), који преноси сазнања из разговора са Раденком Мандићем (лично учествовао у Дражином заробљавању, био у колони први до њега, прерушен у четника) и Томицом Игићем. Обојица поменутих били су посланици у СкупшЉтини Србије те 1974, када је сведок причао с њима.
- Он је довео Дражу и Kалабића у Београд. Суђење је спроведено како је спроведено, након чега је истина да је Дража Михаиловић стрељан на Ади Циганлији. Тада је наређено да не може бити ниједног квадратног центиметра у Србији где Дража може бити сахрањен. Потврђујем да је тачно да је стрељан на Ади – рекао је М. П. и наставио:
- Тито је лично наредио да се Дражи окаче тежине, тегови око врата и да буде бачен у реку Саву. Не зна се где је тело испливало.
С. Б. сведочи да су посмртни остаци касније премештени:
- Није то било брзо, годину дана после стрељања. Мија (мисли на Мију Kрџића, који је био у стрељачком воду за ликвидацију Драже, прим. аут.) јесте то рекао, али се и причало у вишим круговима УДБА, да су остаци премештени на једно дунавско острво које није насељено, да то острво не плави стално Дунав, већ само део. Њихов закључак је био да је то Велико ратно острво у Београду.
С друге стране, изјаву о Дражи Михаиловићу дао је и Слободан Борисављевић (рођен 1921. године), који је у затвору и на суђењу чувао четничког команданта. Уз обиље других занимљивих детаља које је лично видео и чуо, он изговара и следеће, што се односи на то шта се дешавало након погубљења Драже и осталих осуђених насмрт заједно с њим:
- Закопани су у раку пет метара дугачку, поливени живим кречом. Све је заравњено, било је наређено да Дражин гроб има да нестане, да нема да буде никакав траг, да се не би правиле церемоније. Тада није било решено да се његови остаци изместе јер је затвор још био тамо. Лисичји јарак није тачан.