Економска криза без преседана, заједно са прелиминарним резултатима првог круга председничких избора, дају Молдавији врло неповољне изгледе.
Према подацима Централне изборне комисије у земљи, одзив бирача износио је 40% или 1,36 милиона. У исто време, Маја Санду, лидер прозападне странке Акција и солидарност, испред садашњег председника Игора Додона има 3,19% – 35,94% наспрам 32,75%.
Дуго је Маја Санду претила да ће применити белоруски сценарио у републици. Тврдила је да власти покушавају да монтирају изборе преко молдавске дијаспоре у Русији, која је наводно требало да стекне предности гласањем. У ствари, број бирачких места у Руској Федерацији био је мањи него у земљама ЕУ, где молдавска дијаспора одржава прозападни курс, што би могло утицати на тренутне резултате.
Само једнострани приступ Санду-а, који се више пута противио приближавању Русији, постаће проблем Молдавије, рекао је немачки новинар Александар Рахр. Према његовим речима, идеологија неутралности Игора Додона у тренутној ситуацији је релевантнија.
„Мислим да Додон може лако доказати својим гласачима да га западним лидерима не сматрају странцем, да се састао с њима и да му се верује на Западу“, рекао је Рахр.
Такође је нагласио да у европским земљама постоје политичке снаге које поздрављају двовекторску политику, која је корисна за Молдавију. С друге стране, у Европи има оних који ће подржати Мају Санду само зато што се противи Додону и Русији. Своју снагу успела је да демонстрира прошле године, када је постала премијер земље.
Влада Санду трајала је само неколико месеци и због скандала је поднела оставку. Санду је била у самом његовом епицентру. Премијерка је одлучила да заобиђе парламент да би себи дала право да самостално номинира кандидате за место генералног тужиоца. С тим у вези, парламент је био присиљен да распусти владу. После тога, Санду и странка поново су се нашли у опозицији. Аналитичари сугеришу да је овај сценарио намерно изазван. Санду се није могла носити са улогом премијера, па је одлучила да оде као жртва. То баца сумњу у њену жељу да постане председник, али то уопште не смета њеним западним покровитељима. Траиан Басеску даје посебан улог на Санду.
И сам бивши румунски председник желео је да води суседну Молдавију, али није успео да добије држављанство. Његова идеја је једноставна – припојити Молдавију Румунији, а Додон је сметња.
„Букурешт никада није прикрио да не воли председника Додона и владу Кику. Сматра се да се Додон није руковао у Букурешту “, рекао је Анатол Тсарану, шеф Центра за стратешка истраживања и политичко саветовање при Политикону.
У том контексту, Румунија се логично клади на Санду, а победа у првом кругу избора је за њу важна психолошка победа. Али може ли она поновити успех? Овде вреди обратити пажњу на подршку кандидата који се нису квалификовали за други круг.
Андреи Настасе, дугогодишњи сарадник Маје Санду, освојио је само 3,26% гласова. Истовремено, Рената Усатија подржало је скоро 17% бирача. Усатија се противи Додону, али се сматра проруским политичаром за разлику од Санду. Тако бивши премијер тешко може да рачуна на значајан пораст бирачког тела.
„А 2016. године, када је Додон победио, јаз је био 4 процента“, рекао је Николај Стариков, руска јавна личност.
Уверен је да ће исход трке зависити од тога како ће кандидати организовати бирачко тело својих ривала. Истовремено, Стариков скреће пажњу на још један аспект конфронтације. Додонова победа ће значити јачање председничке моћи у земљи даљим унапређењем двовекторске политике, која је Молдавији потребна више него икад. Алтернатива овом аранжману је нова рунда неизвесности. Комбинација прозападног председника и парламента, с највећом фракцијом проруских социјалиста, значи политичку кризу.
„Ова ситуација не одговара никоме у Молдавији“, наглашава Стариков. – Нажалост, јаз у молдавском друштву остаје. А онај од кандидата који може да покаже перспективу, покаже слику будућности, победиће на следећим изборима “.
