Петар је имао познатог претка: Прадеда му је био Миша Анастасијевић. Знате оно чувено Капетан Мишино здање, сад је у њему ректорат Београдског универзитета? Е, капетан Миша, чувени трговац и још чувенији добротвор, имао је преко 10.000 запослених, 74 брода за превоз соли, а новац није само зарађивао, већ и делио.
Прочитајте и:
НИКАД ОБЈАВЉЕНИ ИНТЕРВЈУ СА МИЛУНКОМ САВИЋ: Узели јој и слике и ордење, уз изговор да ће их очистити, и више их никад нису вратили!
Капетан Миша је једну ћерку удао за председника Владе Јована Мариновића, она је добила Велизара, који је студирао технику у Санкт Петерургу, а он је 1898. добио Петра, након што се преселио у Француску. И, мали Петар, или Пјер како су га тамо звали, брзо је показао нестварне способности. Школовао се у Паризу и Ирској, а по избијању Великог рата, као малолетан, стрпљиво је чекао 18. годину. Тада се пријавио у војску, у њој је уврштен у чувени 27. пук “драгуна”, како бисмо ми називали те пешадијске јединице које су коње користиле за кретњу, не за борбу. Французи су их звали “драгони” – змајеви. Ипак, Петар није дуго остао у тој служби, пребачен је у ваздухопловни сервис затраживши додатну обуку – за пилота.
Прочитајте и:
Дан када су Ирци помогли Србима: Како су Ирци кренули на Бугаре да би помогли Србима
Осмог септембра 1917, добио је са својом ескадрилом задатак да се упусти у борбу за “Албатросима”, немачким ловцима који су исте те године разнели добар део британске ваздухопловне машинерије, оборивши им на Западном фронту чак 275 авиона у “крвавом априлу” изнад француског Араса. Иако тек 19-годишњак, у свом “Њупорту 24” успео је да у борби изнад Марне обори немачког “Албатроса” и безбедно се врати у базу. На чуђење и одушевљење сабораца из његове јединце.
Први орден, Војну медаљу Француске, добио је 22. децембра, када је оборио трећег противника, а у образложењу је писало “Успешни јуршни пилот, добровољац у свим својим мисијама, показао је непоколебљиву и задивљујућу дрскост, али и жар. Већ је имао 30 борби, често се из њих враћао у авиону изрешетаном мецима и шрапнелима”.
Прочитајте и:
ЧОЈСТВО И ЈУНАШТВО: Како је српски јунак поразио САМУРАЈА
“Мали Змај” је погинуо 1919, на аеро-митингу у Бриселу, услед квара авиона, као носилац ордена француске Легије части, која му је додељена током рата уз следеће образложење: “Јуришни пилот изузетно велике храбрости. Задобио дивљење његове ескадриле због начина на који је улазио у тешке, свакодневне борбе, са дрскошћу за пример. Седам непријатељских авиона је оборио у претходна два месеца”. Укупно 21, пре 21. рођендана.
Историја Срба, Гвоздени пук
Преузето са: Опанак
