Покладе су народни празник чији су корени пагански и везани за обележавање култа Сунца. Као и крсна слава, одн. слављење заштитника огњишта, прихваћене су у хришћанској традицији.
Тако се данас покладе углавном везују за почетак хришћанског обележавања неког поста у току године. Божићне покладе спадају уочи почетка Божићног поста. Празнују се на дан Светог апостола Филипа 27. новембра.
Ево како се прослављају и шта морате урадити на дан поклада:
Покладе су дан за праштање и весеље, па је пожељно помирити се са свима са којима смо се посвађали, како би пост започели „очишћени“. Такође их карактеришу маскиране поворке, најчешће младића, који пролазе улицама, певају, звоне и праве буку како би одагнали зле силе. Маскиране поворке тзв. мачкаре сељани дарују месом, сланином, колачима… Пале се велике обредне ватре “олалије” које се ритуално прескачу или се око њих игра коло, у инат злу.
Прочитајте:
ЗОВУ ГА СРПСKИ ОСТРОГ: Чуда која се дешавају у ОВОМ манастиру ПРИВЛАЧЕ ВЕРНИKЕ ИЗ ЦЕЛОГ СВЕТА
Постоје и разне врсте веровања везаних за дан Божићних поклада:
Људи у неким крајевима Србије верују да се на овај празник вештице и остали демони посебно распомаме и окупљају о покладној вечери око куће. Зато после вечере завезују вериге у кући, коре од појединих јаја бацају у ватру, табане трљају белим луком, а деци пред спавање облаче преврнуте пиџаме и мајице. Док то раде изговарају следеће речи: “Вештица као конац, у мене зуби као колац.”
Као и други народни празници и покладе се испраћају богатом гозбом и од 28. новембра почиње Божићни пост које се завршава на Божићно јутро.
Покладе се код Срба празнују још и уочи Великог Ускршњег поста (Беле покладе) и Петровданског (Петровске покладе).
