Обичаји уочи славе
Уочи славе нека домаћица са освећеном водицом замеси славски колач и скува пшеницу за кољиво.
Домаћин нека набави славску свећу, тамјан, црвено вино и зејтин.
Препоручује се да сама домаћица, или ко од домаћих, умеси славски колач, а не да се готов купује. Нека и тај славски колач, умешен од домаћих, буде израз захвалности Богу и светитељу што им је дат живот и здравље да и те године дочекају дан своје славе – нека он буде молитва Господу за благослов. Али, ако славски колач спрема неко ван куће, онда, када се кући донесе, треба га покропити освећеном водицом.
Прочитајте и:
“Христос је Један, другог неће бити”: Старац Гаврило о последњим временима
Треба послове око спремања за славу тако распоредити да се одвоји време за одлазак у цркву на вечерње или бденије (када ће се обично понети и предати зејтин и тамјан као свој прилог цркви, а у спомен светитеља).
У цркви нека домаћин запали свећу за здравље своје и своје породице и нека упуте топле и искрене молитве Свевишњем, молећи за заступништво свога светитеља.
Нека се сете и својих драгих покојника, па нека прислуже свећу и за покој њихових душа.
Ако из неких нарочитих разлога не могу да оду у цркву, а они сви нека се – по свршетку посла – окупе пред иконом свога светитеља, прислуже му кандило, и помоле се Богу и светитељу за срећу, здравље и свако добро. Домаћин нека тамјаном окади икону, све присутне и све одаје у кући. Он, или ко млађи, нека очита молитву Господњу Оче наш… и Богородице Дјево… Нека њихове молитве буду искрене и из чистог срца, јер ће само тада бити услишене.
На дан славе
Нека се домаћин у чисто обуче, запали кандило пред иконом светитеља, па са још којим чланом породице нека оде у цркву на Јутрење или Свету литургију.
Ако се сечење славског колача обавља у цркви, а не у дому, треба се претходно, који дан раније, распитати у цркви у које ће се време обављати сечење славских колача (обично је то раније изјутра). На дан славе у одређено време домаћин ће у цркву однети славски колач и кољиво увијене у чисту белу мараму, затим мало црвеног вина у бочици и мању свећу коју ће ставити у жито и запалити је да гори док се обред обавља. Ако је моге, домаћин треба да колач однесе у цркву, а ако он не може онда нека то учини неко од чланова његове породице а не неко други. Са собом понети и хартију на којој су пописана имена свих чланова породице, да би их свештеник у молитви поменуо.
Родитељи који носе колач у цркву, треба да поведу собом у цркву и одраслу децу да и она учествују у овом молитвеном чину и да се у њихове младе душе што дубље урежу успомене на ове лепе дане и лепе наше обичаје.
Прочитајте и:
ШТА СЕ ОВО ДЕШАВА: Албански ђаци уче да је КОСОВО СРБИЈА (ФОТО)
Обично када се заврши јутрење свештеник ће окадити славско жито, колач и вино, па ће онда, очитати молитву над кољивом и благословити га.
У тој молитви свештеник се моли да Господ Бог благослови све дарове, који су у част светитеља спремљени, да их умножи како у дому који слави тог дана, тако и у целом свету, да очисти од греха и освети све оне који су то спремали, као и оне који ће од тога окусити, да онима који су то кољиво спремали и поднели га на освећење и благослов испуни све молбе и све жеље, које се односе на њихов бољи живот на земљи и на небу.
Извор: www.rastko.rs
