Скаредно недјељно „комитско дружење“, које ће окупити све режимске шовинисте и „заточнике интереса“ у отужном и залудном покушају да грађанима „отму“ оловком извојевану слободу и сачувају тродеценијски режим – предмет је „хорског“ исмијавања корисника друштвених мрежа.
Опет ће се као борци за „право, част и слободу Црне Горе“ представљати они који су, из разлога који најчешће имају везе са „филозофијом“ задњег дијела тијела, саучествовали у режимској похари државних ресурса, уништавању природе, понижавању и шиканирању неистомишљеника, нападима на Цркву…
Већи дио јавности сматра да ће овај „циркус Милонегро“ завршити као и многи претходни.
Новоцрногорске „комите“, напојене бесплатним Никшићким пивом и бензином, клицаће „Никад више 1918“, „Е вива Монтенегро“, „Бранићемо ових дана Црну Гору од душмана“… а онда би, на врхунцу „патриотског“ набоја, њих десеторица могли кидисати на неког усамљеника који би им се учинио „неподобан“ и претући га. Или би, у недостатку „противника“, могли међусобно подијелити „јуначки мегдан“, као у Никшићу за 21. мај.
Онда би се, наравно некажњено, вратили својим домовима, стењући због главобоље и мучнине усљед претјеране конзумације пива и избацивања главе и абдомена кроз прозор аутомобила, задовољни што је барем „претекло“ бензина за још пар дана вожње.
Ипак, треба упозориту јавност и да међу „комитама“ има и оних који „заговарају герилу“, те да „Цетињанин“ и Александар Шогун Јокетић призивају наоружане одреде истомишљеника којима „нико ништа не би смио“.
Само да су њих пустили, кажу, не би се србовало!
Вриједи напоменути и да је један од организатора окупљања Алек Баровић из Даниловграда, кандидат за посланика из редова СДП-а, магистранд на ФПН УЦГ.
Будући да је млађани Баровић дио партије која је 18 година „држала врећу“ ДПС-у у похари Црне Горе, са неоставреном жељом да се врате на „мјесто злочина“ и у наредне четири године наставе то да раде, јасно је његово разочарење исходом избора.
Прочитајте и:
Ипак, организовање „Божићне побуде“ у септембру и покушај да се замрачи сунце слободе које је након три деценије огријало Црну Гору – осуђен је на пропаст. То свакако не би смјело да спријечи надлежне институције да бар ово пар недјеља раде свој посао, и казне безумље режимских шовиниста.