Живојин Мишић, један од најбриљантнијих војсковођа Првог светског рата.
Образовао се у Артиљеријској школи у Београду и аустријској Стрељачкој школи.
На Војној академији у Београду од 1898. до 1904. године предавао је стратегију.
У српско-турским ратовима, од 1876. до 1878. и 1885, командовао је батаљоном.
Пензионисан је 1904, због сумње да је непријатељски расположен према официрима-завереницима, који су 1903. убили краља Александра Обреновића.
После аустроугаске анексије Босне и Херцеговине активиран је 1909, на захтев начелника Главног генералштаба војводе Радомира Путника и постављен је за његовог помоћника.
У Првом балканском рату исказао се као сјајан стратег, један од најзаслужнијих за победу у Кумановској бици 1912.
Прочитајте и:
ПОГОДАК СА 1500 МЕТАРА: Знате ли како је каплар Степан Вуковић усмртио аустроугарског официра?
У Балканским ратовима и на почетку Првог светског рата био је помоћник начелника штаба Врховне команде.
На сопствену молбу 15. новембра 1914, током Колубарске битке, постављен је за команданта Прве армије. Повративши јој пољуљани морал, изузетним тактичким потезима, успео је да запоседне Сувоборски гребен, а потом енергичним дејствима потпуно разбије аустроугарске трупе.
Колубарска битка била је сукоб 300.000 аустроугарских војника са 120.000 српских војника. За бриљантну стратегију којом је тада надмудрио аустроугарску команду унапређен је у чин војводе.
Оно по чему се Мишић још памти јесте и његово чувено гесло: ” Живот је вечита борба. Ко сме, тај може. Ко не зна за страх, тај иде напред!”
