„Познато је да је Велики рат био припремљен и да је атентат у Сарајеву искоришћен само као повод за његов почетак“
Данашњи атентати нису као некад јер се не извршавају над тиранима и угњетачима, али ће име и узвишено дело мог стрица Гаврила и даље златним словима остати исписани у историји српског и свих слободарских народа света, сматра Бањалучанин Петар Принцип (78).
Петар Принцип наглашава да је његов стриц Гаврило извршио атентат на аустроугарског престолонаследника и тиранина Франца Фердинанда борећи се слободу српског и осталих народа у свету.
Прочитајте и:
ИСЕЧАК КОЈИ НАЈБОЉЕ ОПИСУЈЕ АЛБАНСКУ ГОЛГОТУ: Срби су давали Албанцима злато у замену за храну
Принцип каже да данашњи атентати у свету нису као некад јер се не извршавају над тиранима и угњетачима, али да ће име и узвишено Гаврилово дело и даље златним словима остати исписани у историји српског и свих слободарских народа света.
– Умоболни су сви који мог стрица данас неправедно сматрају терористом. Познато је да је Велики рат био припремљен и да је атентат у Сарајеву искоришћен само као повод за његов почетак – оценио је Принцип.
Поводом 28. априла, када се навршава 100 година од смрти његовог стрица, Петар каже да се политика данас упетљала у живот и дело Гаврила Принципа, чије је име постало непожељно у Сарајеву, одакле се од последњег рата наовамо уклањају његови херојски трагови.
– Као члан Гаврилове уже породице могу рећи да су све то политичка гибања. Тако су и Принциповом мосту дали име Латинска ћуприја. Хтели су да се зове Фердинандов, али није успело због притиска међународне јавности. Ништа није слутило да ће Гаврило извршити атентат. Сви су били изненађени том вешћу и доласком жандара, који су их испитивали, саслушавали и надзирали – истиче Принцип.
Прочитајте и:
ЛЕГЕНДА ДУШКО РАДОВИЋ: Због једне реченице је заувек морао да напусти јавни простор
Он каже да га је шест година одгајала Гаврилова мајка Марија, коју су сви звали баба Нана. Она је била удата за Гавриловог оца, који се, такође, звао Петар.
– Био је рођени брат мог деда Стојана, а Гаврило и мој отац Данило били су браћа стричевићи. Сви су живели у једној породичној кући у селу Обљај, код Грахова, до 1942. године, када је део фамилије, укључујући и мене, током рата избегао у Книн. Вратили смо се у Грахово 1945. године – сећа се Принцип.
Он напомиње да се људи и даље интересују за његово сродство са Гаврилом, те да никада због тога није имао проблеме.
Петра брине што данас међу Србима има мало одлучности, ентузијазма и искреног родољубља.
– Препуштамо се апатији и неком уљуљканом друштвеном „моралу“. Не знам чему све то води. Требало би нам одлучнијих корака у свему и да народи у БиХ буду искрени једни према другима, односно да све радимо према реципроцитету и оној пословици „чист рачун – дуга љубав“ – наводи Принцип.
Овај пензионер истиче да у Босанском Грахову данас владају јад и чемер, те да се у то место након рата вратило углавном старо становништво.
