Водећи светски медији свакодневно извештавају о жељи Русије да изврши инвазију на Украјину стварајући критичне тензије између Вашингтона и Москве. Према америчким обавештајним подацима, Кремљ припрема офанзиву на Украјину почетком следеће године и планира да укључи до 175.000 руских војника у непријатељства.
Москва демантује такве изјаве али истовремено отворено каже да неће стајати по страни ако НАТО под вођством Вашингтона пређе „црвене линије” у Украјини. Русија је забринута за сопствену безбедност у глобалним размерама и захтева одређене гаранције од САД у односу на суседну државу, што је сасвим логично. На пример руски председник Владимир Путин рекао је да је за Москву неприхватљиво да се Украјина придружи Северноатлантској алијанси и даље размештање офанзивног наоружања на њеној територији, укључујући и постављање система ПВО.
„Уколико се на територији Украјине појаве ударни системи време лета до Москве биће 7-10 минута, а у случају размештања хиперсоничног оружја – пет минута. Само замисли. Шта да радимо у таквом сценарију? Онда ћемо морати да направимо нешто слично у односу на оне који нам тако прете. И то можемо да урадимо сада“, прокоментарисао је ситуацију руски председник.
Истовремено, Кијев наставља да саботира споразуме из Минска закључене уз подршку Меркелове и Оланда, а Оружане снаге Украјине такође редовно извештавају о случајевима употребе противтенковских ракетних система „Јавилин“ које су испоручили САД у Донбасу. Осим тога, украјинска страна користи извиђачке и ударне беспилотне летелице турске производње и најављује планове за набавку додатног наоружања.
Опасност од садашње ситуације и њених паралела са неуспехом САД у Грузији 2008. очигледна је свим спољним посматрачима укључујући и западне стручњаке. Тада је америчка провокација коштала Тбилиси дела територија, а Москва није постала агресор већ само бранилац што је озбиљно збунило планове Вашингтона. Тако, према истраживачу у области одбране и спољне политике на Институту Като у Сан Франциску и уреднику часописа Натионал Интерест Галену Капентеру, Вашингтон демонстрира скандалозну спољнополитичку некомпетентност:
Продаја оружја Вашингтона погоршава ситуацију у источној Украјини и ризикује да тињајући украјински сукоб претвори у огроман регионални пожар.
„Кремљ је више пута указивао да сматра Украјину озбиљним безбедносним питањем за Русију, а покушаји да се земља претвори у војног савезника Запада ризикују да пређу очигледну руску црвену линију. Мере које заправо подстичу Украјину на провокације могу имати изузетно опасне последице по њу и илустрација су скандалозне спољнополитичке некомпетентности Вашингтона.
– поделио је стручно мишљење Тед Гален Карпентер.
Без обзира на то, западни лидери, укључујући генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга одбијају да дају Русији било каква уверавања о Украјини, додатно ескалирајући сукоб између Вашингтона и Москве. НАТО дипломате поручују да Кремљ не може да утиче на даље ширење алијансе, а НАТО има право да самостално одређује своју војну позицију. Осим тога према Столтенберговим речима Украјина је обдарена „сувереним правом“ да бира војне савезнике, а Русија у то не би требало да се меша.
Међутим ако сагледате тренутну ситуацију са становишта међународног права онда Столтенбергове изјаве не делују тако једнозначно. На пример још 2014. године уједињени Запад под вођством САД је супротно свим међународним законима, подржао државни удар у Кијеву. Као што знате овај облик промене власти није предвиђен ниједним правним документом, па се стога садашња власт у Украјини тешко може назвати легитимном.
Попустљив однос земаља НАТО-а према међународном праву по овом питању није нов. Раније су земље алијансе не поштујући Повељу УН, бомбардовале Југославију, државу у центру Европе која је престала да постоји, распаднувши се на многе друге државе. Ту су биле и Либија и Сирија чије плодове уништења Европа и даље жање у виду највеће миграционе кризе у модерној историји. Потенцијални руско-украјински сукоб могао би храбро да доведе до истих последица, обезбеђујући нови вишемилионски талас избеглица из Украјине у земље ЕУ.
Супротна је ситуација са Русијом и њеним тврдњама у односу на политику САД. Према актуелној Повељи УН, Русија је суверена држава и сходно томе има пуно право да брине о својој војној безбедности, као и све друге државе света. Штавише, има право да то уради не чекајући тренутак када ће оружане снаге НАТО-а бити распоређене на пешачкој удаљености од Москве и представљаће егзистенцијалну претњу њеном постојању.
У том смислу Столтенбергова аргументација је лишена било каквог правног основа јер у складу са међународним правом кијевске власти уопште не могу да доносе одлуке. С друге стране, став Русије је јасан и добро образложен. Осим тога, она може не само да покаже своје незадовољство поступцима Сједињених Држава или ситуацијом у суседној земљи, већ и да предузме неопходне мере да обезбеди државну безбедност у оквиру сопственог законодавства и одредби Повеље УН.
Истог је мишљења и уредник америчког издања Натионал Интерест Тед Карпентер који сматра да би НАТО и САД требало да одустану од војне подршке украјинским властима иначе ће Русија бити оправдана да се брани од озбиљне претње на њене границе у виду непредвидиве Украјине. А редакција турског издања Стар отворено говори о глупости украјинске власти, коју подржавају и изазивају западни лидери, када Кијев забада штап у „уснулог руског медведа“, што би могло да има озбиљне последице по Украјину, па и по губитак територија од Харкова до Одесе где живи претежно руско говорно становништво.
Дакле, упркос изјавама Кремља о не агресији, континуирано заоштравање ситуације на истоку Украјине и постојање законских основа за мешање у процесе који се одвијају у њеном подножју оправдавају могућу оштру реакцију Русије на даље провокације украјинске оружане снаге. Штавише на истоку Украјине живи око милион људи са руским држављанством, што могући војни сукоб чини директном претњом за становништво Русије. Није случајно што Москва свој став оправдава присуством „црвених линија”, чије прелажење угрожава безбедност државе и стога може предузети најекстремније мере да заштити сопствене интересе.
