Милутин Поповић Захар магистар и докторант међународног права, композитор, аранжер, виолиниста, поета и сликар, творац је једне он најчувенијих, најпопуларнијих и најомиљенијих песама међу Србима.
“Видовдан” је чувена патриотска песма коју је М. П. Захар написао 1989. као једну од десет за издање РТС-а, поводом 600 година Косовске битке. На компилацији је било десет песама и десеторо извођача.
– Наш народ је усвојио ову песму и пева је у свим приликама. Неки чак кажу да је “Видовдан” наша друга химна, изјавила је једном приликом за “Новости” Гордана Гоца Лазаревић која је деведесетих отпевала ову песму. Од тада песма “Видовдан” постала је синоним за њено име.
Прочитајте и:
(ВИДЕО) Седам хиљада душа: Играно-документарни филм о страдању Срба у аустроугарским логорима
Песма је убрзо постала култна како на простору Косова и Метохије тако и на осталим територијама где живе Срби.
Њен творац Милутин Поповић Захар у свету је признат композитор озбиљне музике. Компоновао је дела: “Ода Олимпика”, “Циганске сузе”, “Борба петлова” и “Врело”. Реализовао је и свој први мјузикл “Дневник снова” у сарадњи са телевизијом Нови Сад. Његове познате песме су и: “Вино точим”, “Незнанака”, “Нема више Цицварића”, “Чачак, Чачак”, “Миле воли диско”, “Иванова корита” а на композицију “Свилен конац” написао је текст и аранжман.
Мало је познато да је Милутин Поповић потомак Јована Цвијића. Наш славни научник био је рођени брат Милутинове бабе по мајци, тачније Милутинов деда ујак у чијој кући је и рођен.
Од 2010. године је члан Српске академије иновативних наука (САИН). Живи и ради у Београду.
Послушајте неке од најпопуларнијих верзија Захарове песме Видовдан:
1.
2.
3.
4.
