Увек се Милена Дравић трудила да у иностранству презентује и нека обележја овдашње традиције. На уручењу награде у Кану 1980. велику је пажњу привукла и њена хаљина.
– Била је то хаљина од призренске свиле, божанствених боја, коју ми је креирао, по моделу старих српских хаљина, наш чувени креатор Александар Јоксимовић. Имала сам на себи и стари српски накит. Тамо је, разуме се, било пуно странаца. Људи су били одушевљени хаљином, што би се рекло, кумили су ме и молили да им набавим исти такав материјал.
По повратку у Београд купила сам – ако се још ико сећа продавница по граду које су се звале “Дуга реса” где се продавало српско платно и сличне ствари – поручених читавих 40 метара призренске свиле и слала је у Лондон, Париз…
То ме подсети на Америку, гостовање са представом “Милена у свету мушкараца” коју сам радила по тексту Душка Радовића. Тамо сам упознала Лајзу Минели. Диван сусрет, дирљив разговор… Поклонила сам јој за успомену сувенир, мали пар српских опанака.
Извор: из монографије “Милена Дравић”, аутора Татјане Њ.
