Мученици мурински су сведоци пред Европом и светом злочиначке банде, казао је блаженопочивши митрополит црногорско-приморски Амфилохије, у Мурини приликом служења опела страдалим мештанима ове варошице, међу којима је било и троје деце.
Он је тада напоменуо да бомбардовање Србије и Црне Горе 1999. године представља наставак нацифашистичких злочина 1941-1941-45, бомбардовања БиХ и Републике Српске БиХ од стране НАТО пакта 1995. године.
„Бомбардовање посебно Косова и Метохије је још горе и страшније неголи оно које се догодило за време тзв. велике Албаније, за време наци-фашизма. Јер, плод онога је било ослобођење КиМ, а плод овога бомбардовања је одузимање Косова и Метохије и предавање Космета у руке оних који су стид и срам не само Европе већ и честитог албанског народа„, нагласио је владика.
Истакао је да су они који данас „владају“ Косметом починили велике злочине, те да на тим злочинима, заједно са НАТО пактом, настављају да делају.
„Они покушавају да наметну тај злочин да га прихвати несрећна Србија, а црногорска власт га је већ прихватила.
Шта ће да ради са овим жртвама муриниским, са малим Сашом Стојићем војником-дететом од 19 година, са тројицом радника убијених у Подгорици, са хиљадама побијених широм Србије и Црне Горе?
Мученици мурински су сведоци пред Европом пред светом, злочиначке несрећне банде, оне Европе неславног Солане, Блера, Америке и Клинтона обезбожена, злочиначке Европе која је наставила злочине су започели још крсташи, наставио Наполеон, и нацифашисти, а са друге стране бољшевици, титотисти, тзв. пролетеријат. Наслеђе тога су они који данас настављају да господаре судбином Европе.
Ево вам живих сведока небеских, ове деце овде побијене на Муринама, поручио је владика Амфилохије и нагласио:
„Христово Васкрсење сведочи да је живот, Бог јачи од лажи и лажих идола овоземљаских, јачи од смрти. Две врсте људи постоје у овом свету: они који је вјерују у вечност, вечно људско достојанство, бесмртно, неуништиво, за које нема смрти благодарећи Христовом васкрсењу, и они који се клањају смрти и пролазности и који непрекидно производе смрт уништавајући људе и земљаске народе овде на Земљи“.
Владика је на крају упутио молитву да Бог помене све страдалнике од муринских до оних на Велици и свих стрдалника у Другом светском рату па до последњих бомбардовања, те испунио „вером, надом и љубављу сва људска срца“.
Владика Јоаникије: Кап крви невино настрадале дјеце нема цијену
„Жртве НАТО агресије које су овде пале изаћи ће пред лице Божије као што је пред Богом и злочиначка НАТО армада којом се поноси западни свет. Нека Бог суди ко је исправнији. Да ли ова деца и ове невине жртве или они који су силом земаљске власти и моћи и демонском намером и наоружањем које разара градове и земље, ко је пред Богом вреднији“, упитао је тада владика Јоаникије у својој беседи на Муринском мосту.
Владика је казао да је је уверен „да једна кап крви ове невине деце много више значи пред Богом него кап од свих оних који су учествовали у разарању наше земље“.
„Наше власти кажу да нису биле у рату упркос писаним извештајима који постоје о свим жртвама које су пале током бомбардовања. Овде данас вршимо помен на месту муринске голготе, на месту које се придружује свим оним местима на карти наших новијих страдања, од Лике и Лоре, до Београда и Кошара“, рекао је владика Јоаникије.
Он је подсетио на имена деце која су, како је казао, самим рођењем узрастали у знаку крста.
„Мирослав Кнежевић, дечак од 14 година, најбољи ђак у својој школи. Иако са мало година, он има велику биографију јер је добио име по стрицу који је уморен у плавском затвору 1941 године, од стране Албанаца и Италијана. Мирослав је уствари само нова жртва која је пострадала од истих злочинаца као и његов стриц“, рекао је владика Јоаникије.
Он је поменуо и две девојчице, Јулију и Оливеру, рођене на Космету, а које су избегле у Црну Гору од „шиптарског ножа“ у ујчевину.
„Дошле су да спасу своје животе и главе а нашле су смрт од истих оних који су их заједно са Шиптарима прогнали са огњишта. Зар ова деца већ немају велику биографију као и настрадали Вукић Вулекић, Манојло коматина и Мирко Кочановић„, упитао је владика у беседи на Муринском мосту.
Њихове душе су се, како је рекао владика, придружиле светом кнезу Лазару.
„Данас смо се сабрали око њихове жртве и са његовим преосвештенством митрополитом Амфилохијем служили у цркви Свете Петке која се гради за покој њихових душа. Митрополит је учинио велико дело својим доласком и прилогом обрадовао овај храм“, казао је владика Јоаникије.
Он је овом приликом подсетио да су на Муриснком мосту краљ Петар Карађорђевић и краљ Никола Петровић били договорили изградњу моста и пута да би се заштитили од Аустроугара.
„Њихов завет је извршио краљ Александар а страдални, камени мост је испројектовао руски архитекта. Мост који је данас овде је на неки начин симбол васкрсења, јер ћемо овуда ићи у наше светиње на Метохију и то нико неће моћи да забрани“, казао је владика Јоаникије.
