Марш на Дрину као да је одјекнуо читавом Србијом и Српском када је стигла вест о смрти доктора Миодрага Лазића, услед инфекције корона вирусом, иначе директора Ургентног центра у Нишу, који је уз звуке ове песме, борбен до самог краја, и сахрањен.
Сада, сви му се одужују, а у Инђији је на магистралном путу Београд – Нови Сад добио мурал.
Одјекивао је „Марш на Дрину“ у нашим главама и због наше срамоте – многи у Србији никада нису чули за његове ратне подвиге, бескомпромисно спасавање живота сваког људског бића, али на српском фронту.
Лекцију о њему дали су нам, практично, сународници из Републике Српске.
Тако су за Лазића, тек после смрти, чули и момци из Инђије. Није им требало много да схвате његову величину.
- Хтели смо овде да одамо почаст нашем доктору с обзиром на дела која је учинио, јер мислимо да је то стварно заслужио. Искрено ми нисмо ни знали за њега, ето то је нека наша срамота, али то нас је мотивисало да урадимо нешто овако значајно. Када смо видели његово писмо, његову сахрану, то нас је једноставно натерало. И прочитавши његову биографију, слушајући његова искуства, ми смо једноставо били натерани нашом савешћу да урадимо ово… – прича Божидар Суџум из Удружења Грађанин.
Момци су тако желели да пошаљу јасну поруку, а мурал је рад Дејана Ивановића.
- С обзиром на кризу која влада тренутно, порука је: „Само жртва за друге, за свој народ, за своје људе“, једноставно, то је човек којем су други животи значили више него његов. Мислим да за ову кризу не постоји боља порука и бољи пример од др Лазића – додаје Суџум.
