Њогово наслеђе је и данас атракција за бројне туристе.
На пролеће на Бледу, лети на Брионима или на јахтама дуж приморја, а од јесени у вили на Дедињу у Београду.
Овако су, барем према старим фотографијама и бројним извештајима, изгледала путовања Јосипа Броза Тита у његовим резиденцијама и вилама, док је готово 30 година био председник Југославије
Као најјачи симбол и вођа Тито је, подразумева се, био и неприкосновени пример савршеног социјалистичког човека – објашњава Ивана Пантелић, историчарка Института за савремену историју.
– Он није поседовао личну имовину, када су некретнине у питању, па својим наследницима није оставио ништа, пошто ништа није формално ни имао.
Не мисле ипак сви наследници тако, па зашто је „све било Брозово и ништа није било његово“ објашњавају историчари.
Питање Титове имовине, као и његове заоставштине изнова се поставља већ 40 година.
Од његове смрти до данас свака вест о новој продаји или адаптацији неке његове виле или јахте, враћа историчаре на расправу – шта је све заправо било Титово и зашто је све то тешко пописати.
Одговор даје историчарка Ивана Пантелић објашњавајући да су сећања грађана на период социјалистичке Југославије и данас веома жива и динамична.
– Јосип Броз Тито био је, доживотни и једини председник СФР Југославије, земље у којој је, читав систем и друштво концентрисано на опште, заједничке вредности и постојање друштвене својине. То је био систем у коме је приватна својина била тек ретка појава – објашњава она
Прочитајте и:
Са овим се слаже и историчар Чедомир Антић, који каже да је то и за време Тита, а и данас „била политичка одлука“.
Брозове виле су биле толико велике да је 2.060 људи било запослено у њима, говори Антић.
Једна од најпознатијих Титових резиденција налазила се у националном парку Бриони, на јадранском острву Ванга у Хрватској.
До данас су неке виле изнајмљене, а поједине, попут оне на Златибору, продате или враћене првобитним власницима.
Прочитајте и:
Прва Титова кућа након што је дошао на власт јесте била на Дедињу, у Ужичкој 15, коју су од Немаца преузели партизани. У њој је Тито живео од 1946. до 1979 године.
Добро познат је и Бели двор, који је изграђен 1937. године, а пре тога је припадао краљевској породици Карађорђевић. Данас је у власништву државе, али га ова породица користи.
Након Титове смрти, вила у Ужичкој, али и још једна кућа, као и Кућа цвећа где су Тито и Јованка Броз сахрањени, постали су Меморијални центар „Јосип Броз Тито“. Они су део Музеја Југославије.
„Тито са Еленор Рузвелт на Брионима“, „Тито са Фиделом Кастром на Брионима“, „Тито са Софијом Лорен и енглеском краљицом Елизабетом Другом“ – овакви наслови су пунили странице новина током Титове владавине.
Тито је на Брионе први пут отишао 1947. године, а Бела вила је постала његов морски дом неколико година касније. На мору је проводио неколико месеци сваке године.
Неке од вила су претворене у луксузне апартмане, а неке су још у државном власништву.
Прочитајте и:
Никола Тесла открио велику тајну: Ово је порука скривена у молитви “Оче наш”
Вила у Кумровцу, где је Тито рођен, данас је у власништву Министарства државне имовине Хрватске. Вилу Далмација у Сплиту држи град Сплит, а може да се изнајми по високој цени.
На листи вила које су смештене у Хрватској су још и дворац Тиквеш, који је био Титова ловачка резиденција – оштећен је у рату током деведесетих, а у власништву је државе.
У Словенији је Тито користио вилу на Бледу, а у Македонији у Охриду. Оба објекта су добиле државе у којима се налази, а потомци Карађорђевића и даље потражују вилу на Бледу која је била њихово предратно власништво.
Тито је од 1950. до краја 70-их година прошлог века градио и бункер у Коњицу, у којем је 350 људи могло да живи шест месеци у случају нуклеарног напада. Он је данас у власништву министарства одбране БиХ.
Прочитајте и:
Туристичка атракција од 2006. постала је и пећина у Дрвару у западној БиХ, која је била база током Другог светског рата када су немачке снаге покушале да га убију. Због одрона је током 2019. године затворена.
У Црној Гори Тито је имао вилу Галеб у Игалу и вилу Ловћен у Бококоторском. Црна Гора је обе дала у закуп.
