Косовац, Косовар или Косметлија. Назив Косово је настао према птици косу, а Метохија по метоху, црквеном поседу.
Старо име Метохије је Хвосно (у почетку Хвостно), по коровској биљци коју је словенски живаљ називао хвост (што значи реп).
У Хвосну су се оснивали и ширили метоси стварајући Метохију.
У Уставу пише Косово и Метохија, а скраћено га можемо писати као Космет или КиМ.
СРПСКИ ТОПОНИМИ. Пећ је добио име по старој словенској речи пешт, што значи пећина, Приштина по опет старој словенској речи пришт (избочина), док је Митровица названа по Цркви Светог Димитрија.
КОСОВАЦ И КОСОВКА. А како се зове становник Косова?
Речник Матице српске каже да је Косовац „становник, житељ Косова; онај који је пореклом с Косова“.
А Косовка (или Косовкиња) је „становница, житељка, Косова; она која је пореклом с Косова.
У народним песмама, уз именицу „Девојка“, означава лик девојке који је постао симбол доброте, племенитости и милосрђа.
Прочитајте и Помолимо се за здравље и срећу молитвом Светом Василију Острошком
КОСОВАР. У Речнику Матице српске имамо један додатак: „Не Косовар – то је албански облик“. Како је уопште тај облик продро у српски језик?
Косовар је у српски (српскохрватски) доспео из албанског језика.
СУФИКС -АР. У албанском има много примера са суфиксом -ар: детар – „морнар“, катундар – „сељак“, кëпуцар – „ципелар, обућар“, qутатар – „грађанин“, газетар – „новинар“ итд.
Тај суфикс је веома продуктиван и у српском, али се код нас њиме изводе именице са значењем пре свега занимања и вршиоца радње, док се у албанском употребљава да означи и становника насељеног места.
Прочитајте и:
Обличка сличност са многим српским речима може бити разлог због ког је облик Косовар негде у народу прихваћен као српска изведеница на -ар.
Исто тако је и у албанском језику је, баш због помињаног суфикса, одомаћена српска реч говедар, говадар, иако постоји и њихова лопар („кравар”).
Баш због тих сличности, наш лингвиста Драгутин Мићовић је у чланку „О српскохрватским и албанским именицама на -ар“ (1976) покушавао да докаже да је облик Косовар „у духу српскохрватског језика“.
О КОСОВАРИМА ДАНАС. У новијим научним радовима (пре свега „Језичком саветнику“ Раде Стијовић) истиче се да се етници у српском творе помоћу суфикса -јанин (Пуљанин, Куљанин).
Затим, суфиксом -анац (Аустријанац, Белгијанац), као и суфиксом -ац (Анголац, Солунац).
Косовац иде у трећу групу, а за Косовара нема места: имена становника у српском језику не могу се градити помоћу суфикса -ар.
Да су Срби са Косова Косовци тако каже лингвистика, али и сам тај народ, а назив Косовари за њих је погрдан. А тако каже и традиција: јунак наше народне поезије је Јован Косовац.
Иначе, облик Косовари прихваћен је и у неким западним језицима, на енглеском је Косоварс, док су на немачком Косоварен.
ЂАКОВАР. У свом раду Д. Мићовић помиње да се „у фамилијаризованом (српскохрватском) говору становника ове покрајине може чути и Ђаковар, као што су забележени примери Ђакова, а онда и Ђаковац, Ђаковка“.
Облик Ђаковар је албанског порекла (гјаковар, мада се код Албанаца среће и гјаковас) и за нас није прихватљив као ни Ђаковац, Ђаковка.
Правопис српског језика је и ту искључив: „Ђаковица, Ђаковичанин, Ђаковичанка; ђаковички.“
Прочитајте и:
Ипак, Срби пореклом из Ђаковице за себе кажу да су Ђаковчани, дакле без „и“.
КОСМЕТЛИЈА. У складу са скраћеницом Космет, раније се употребљавао етник Косметлија.
Реч је албанског порекла (Косметли) и као таква није прихватљива за Србе.
А ни за Албанце, због Метохије у том етнику.
